Srbi na Gazimestanu: Sećanje na kosovske junake

Regionalni šef operative Kosovske policije Željko Bojić rekao je da je na sprovođenju ovog operativnog plana angažovano ukupno 212 policijskih službenika, od kojih će 110, među njima 50 pripadnika specijalne jedinice, obezbeđivati pratnju konvoju.

"Za sada, po saznanjima kojima raspolažemo pratićemo osam autobusa, međutim, pored toga imaćemo jedinice u pripravnosti koje će u slučaju bilo kakve potrebe moći da prate i druge autobuse koji budu došli", dodao je Bojić.

Autobusi iz Kosovske Mitrovice ali i centralne Srbije, krenuli su put Gazimestana i Gračanice pod pratnjom Kosovske policije jutros oko 7 časova iz mesta Rudare u opštini Zvečan.

Bojić je napomenuo da će u Kosovskoj Mitrovici tokom dana i večernjih sati biti pojačano prisustvo policije. U Kosovskoj Mitrovici večeras se odrzava osma "Bajk rok misija".

Predsednik moto kluba “Harli Dejvidson” Srbija Milić Radević rekao je ranije Tanjugu da se očekuje veliki broj motora, a na večerašnjem koncertu nastupiće Bora Đorđević, Oktobar 1864, grupa Alisa. Polazak bajkera je zakazan za danas u 10 sati, sa platoa Narodne skupštine u Beogradu, a dolazak u Kosovsku Mitrovicu oko 17 sati.

Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500-tu godišnjicu od Kosovskog boja.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600-tu godišnjicu Kosovske bitke.

Na polju Kosovu 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.