Sveta Petka - Prepodobna mati Paraskeva

Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski (989—996).

Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, gde se zamonaši u crkv Svet Sofije, a zatim se zaputi u Jordansku pustinju, živeći strogim asketskim životom, gde se radi Hrista podvizavala sve do svoje starosti. U doba pozne starosti, sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se  svoj rodni grad, Epivat. Posle povratka, poživela je još dve godine. Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.

Bogougodni Hrišćani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronašli su mesto gde su bile zakopane njene mošti, izvadili su ih iz zemlje i položili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu. Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle ih bugarski car Jovan Asen 1238. godine prenese u Trnovo, da bi bile prenete u Vlašku nakon pada Bugarske pod Osmanlije. Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice mošti su prenete u Beograd. Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mošti sv. Petke. Na molbu moldavskog gospodara Vasilija 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).

Širom naše zemlje nalazi se i veliki broj izvora, koji su posvećeni sv. Petki. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu gde su njene mošti dugo vremena počivale.

Srpska pravoslavna crkva je slavi 14. oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru

Svetu Paraskevu srpski narod obično zove sveta Petka, a u srpskim primorskim krajevima „Petka Biogradska“, jer su joj mošti počivale takođe i u Beogradu. Takođe je poznata i kao „Petka Trnovska“, jer su joj mošti bile u Trnovu.

Njene čudotvorne mošti, inače, tokom vremena prenošene su više puta – u Trnovo, Carigrad, Beograd. Od 1641. godine počivaju u rumunskom gradu Jaši.

Sveta Petka se po broju svečara nalazi na šestom mestu na listi najvećih srpskih slava.

U našoj zemlji ima oko 250 crkava posvećenih Svetoj Petki, u čijoj blizini se najčešće nalaze izvori za koje se tvrdi da su lekoviti.

Na ovaj dan dešavala su se velika čuda. Po običajnom kalendaru, danas se ne pere veš, ne šije, niti radi težak posao, pogotovu to ne treba da rade žene.

Česta je krsna slava koja će se ove godine obeležiti u specifičnim, pandemijskim okolnostima.