Osuđenici u Nišu proizvode hranu i oslikavaju crkvu

Dobre vesti stižu iz niškog zatvora, a nije bilo tako do pre godinu dana zbog toga što je rukovođenje tom zatvorskom ustanovom bilo na lošem glasu, rečeno je prilikom posete delegacije Ministarstva pravde i državne uprave krajem ove sedmice.

Da bi se nepovoljno stanje prekinulo, za novog upravnika sredinom marta ove godine postavljen je Aleksandar Grbović kome je ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković pred novinarima čestitao na preokretu i rezultatima u ovoj godini rečima da je niški KPZ na korak da se svrsta u najbolje zatvorske ustanove u Srbiji gde se proizvodi i za tržište, a ne samo za svoje potrebe čime se štedi novac državi.

Da je klima u niškom zatvoru drugačija potvrđuju i iz tima niškog Centra za ljudska prava koji su početkom sedmice organizovali posetu za novinare kojom je predstavljena spremnost uprave zatvora da sarađuje sa nevladinim sektorom i da nemaju nameru da se „kriju“ od javnosti.

Predstavnici centra i uprave posadili su Drvo života u zatvorskom krugu povodom Svetkog dana ljudskih prava. Grbović posebno ukazuje da je rad osuđenih lica dobrovoljan, da oko 400 zatvorenika, od ukupno 1.350, želi da radi i da taj broj od polovine godine ne pada.

Novac se u zatvoru „ceni gotovo kao sloboda.“ Za svoj rad osuđenici dobijaju dnevnicu, nešto više od 30 dinara, za njih je novac važan, kaže upravnik i podseća da se radno angažovanje ceni i prilikom odluke o uslovnom otpustu.

Osuđenici koji uređuju Crkvu Stefan Dečanski, zadužbinu kralja Aleksandra
Karađorđevića iz 1934. godine, pričaju da rad na izradi ikonostasa i oslikavanju crkve okrepljuje dušu.

U zatvoru „čovek ima dosta vremena da se nauči strpljenju“, osudenici rade precizno, sa puno umešnosti, kičica ih sluša i ne preskače iscrtanu liniju.
„Ostaće nešto iza mene vredno“, kaže Tanjugu Zoran Terzić iz Kruševca koji izdržava kaznu zatvora.

Želim da usavršim tehniku, radim i iz verskih pobuda, navodi za Tanjug osuđenik Miloš Nikolić. Miloš ne pominje, ali nam drugi za njega kažu da je iz porodice nasledio umetnički talenat.

Osuđenici su uradili vladičanski presto (stolicu) u duborezu sa grbom, na nju nam posebno skreće pažnju i upravnik dok razgledamo ikone u duborezu.

Prolazimo zatvorski krug i „aktivnu tišinu“, poseta se nastavlja u renoviranom Drugom paviljonu ili objektu za pojačani nadzor. Objekat je spreman, ali još nije potpuno useljan. U renoviranje je uloženo 16,5 miliona dinara, a 90 odsto radova izveli su osuđenici.

Grbović ukazuje da su ove godine racionalnom potrošnjom, veliki novac uštedeli na vodi i struji, značajno su smanjeni dugovi za komunalne troškove iako ustanova vodu plaća po ceni kao da je industrijski pogon.

Grbović ističe da sobe ispunjavaju sve standarde, a unutrašnjost objekta je pod video nadzoram. Kako su paviljoni A i B renovinarni ranije, sledeće godine počinje renoviranje Paviljona C, napominje Grbović.

Zatvorska poljoprivredna ekonomija proizvela je dovoljno mesa za zatvorsku kuhinju. Predali su 16 tona ubrane višnje ove godine, proizveli više od 20.000 litara mleka, povrće se više ne kupuje kao ranije, baš kao i jaja kojih je proizvedeno 90.000.

Proizvodnja stočne hrane povećana je 100 odsto, ima i zaliha, navodi agilni upravnik.
Besmislenog rada nema, a takav rad, zatvorenicima je najteži.

Loša vest je što je, od oko 1.350 osuđenika u niškom zatvoru, oko 35 odsto uživalaca narkotika i što je više od 50 odsto povratnika.

Ove godine nije bilo bekstva, nije bilo zakašnjenja sa odsustva, navodi Grbović i dodaje da je bilo sedam, osam tuča među zatvorenicima. Teško je nekima da se priviknu na prinudni zajednički život.