2019. bez pedijatara, ginekologa...

Naime, pored struka koje su već deficitarne, u narednih pet godina Srbija bi mogla da ostane bez ginekologa, pedijatara, internista i kardiohirurga. Takođe, Više od polovine lekara specijalista u našoj zemlji starije je od 50 godina, dodaje list.

Direktor Kliničkog centra Srbije Miljko Ristić rekao je da je sistematizacija u KCS urađena pre deset godina, da se na pojedinim klinikama obim posla uvećao i za 100 odsto, te je ova ustanova bila primorana da uprkos zabrani, primi određen broj lekara na sopstveni račun.

Međutim, pitanje je kako će manjak osoblja nadoknaditi ustanove koje za to nemaju sredstva. Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević upozorava da u našoj zemlji već godinama nema dovoljno radiologa, anesteziologa i patologa, a da bi, zbog starosne strukture lekara i sve masovnijeg odlaska specijalista u inostranstvo, u narednih nekoliko godina mogli da ostanemo i bez drugih stručnjaka.

"Više od 60 odsto ginekologa, pedijatara i internista starije je od 55 godina. Slične starosne strukture su i kardiolozi. U narednih tri do pet godina dosta njih će otići u penziju, i tada će i ova zanimanja biti deficitarna", kaže Radosavljevićeva.

Sagovornica Danasa dodaje da je reforma zdravstvenog sistema neophodna, jer su sa razlogom nezadovoljni i lekari i pacijenti. Dosadašnje reforme zdravstva u protekle dve decenije su bile samo kozmetičke prirode.

Donosile su se strategije, usvajali zakoni, menjali i dopunjavali propisi, ali suštinskih promena nije bilo. Zdravstveni sistem Srbije je drugu godinu zaredom proglašen najgorim u Evropi, a na začelju smo i po izdvajanju novca po glavi osiguranika.

Naime, za osnovne zdravstvene usluge po osiguraniku se godišnje izdvaja od 220 do 230 evra, a da pritom pacijenti i ne znaju šta za taj novac mogu da dobiju.

"Paket zdravstvenih usluga još nije definisan, iako se to godinama najavljivalo, jer to je nepopularna mera. Kako saopštiti pacijentu koje lekove ili uslugu može dobiti besplatno, kada je suma od 230 evra mala", napominje Radosavljevićeva.

Ona dodaje da nedostatak novca jeste jedan od razloga lošeg stanja u zdravstvu, ali da se ono i sa postojećim sredstvima može popraviti, i to boljom organizacijom rada i sistema.

"Depolitizacija i departizacija su prvi korak ka tome. Zatim smanjenje administracije. Politici nije mesto u zdravstvu, a ušla je kada je i višepartijski sistem uspostavljen u državi. Direktori zdravstvenih ustanova treba da budu menadžeri, ali ljudi iz zdravstvene struke, a ne političari ili ekonomisti", ističe Radosavljevićeva.

U sklopu zdravstvene reforme, prema rečima sagovornice Danasa, trebalo bi uspostaviti tržište zdravstvenog osiguranja, koje bi pored postojećeg državnog uključilo i privatno osiguranje. "Trebalo bi uvesti dopunsko i dobrovoljno osiguranje. Dopunsko proizilazi iz obaveznog i nudi šire usluge, dok kod dobrovoljnog osiguranik plaća neku vrstu luksuza, poput određene bolesničke sobe", kaže Radosavljevićeva.