140 година Гимназије у Лесковцу

Присутнима се обратила директорка Гимназије у Лесковцу Драгана Цветановић и притом казала:

„Деценијама уназад лесковачка Гимназија промовише оно што су праве вредности: васпитава младе генерације у духу љубави, толеранције и одговорности. Бројним досадашњим наградама и признањима потврђен је квалитет рада и достигнућа наше школе и њених ђака. Али ми не стављамо тачку. Овај празник даје нам нову наду и обавезује нас да наставимо рад на пољу васпитања и образовања наше деце. Окрећемо нову празну страницу са намером да је испунимо креативним садржајима у складу са потребама наших ученика. Није нас напустила воља на опробавању новог приступа проучавању, за осавремењивање наставе и лично усавршавање. Препознатљив идентитет лесковачке Гимназије и даље чувају и промовишу њени наставници и ђаци, трудом, радом и енегријом коју улажу у процес учења и напредовања.“

„Гиманзија је у претходном периоду имала свесрдну помоћ Града Лесковца што нам је омогућило да реализујемо пројекте на санацији школске зграде, опремању кабинета и осавремењивању школског простора. Ово је прилика да јавно упутимо искрену захвалност,“ – додала је директорка ове васпитно-образовне установе Драгана Цветановић.

У име локалне самоуправе присутне је поздравила Бранкица Стаменковић, члан Градског већа:

„Гимназија у Лесковцу је школа која је одолела ратовима, сукобима и која одолева времену. То је школа која је кроз свој развој дала многа значајна имена не само за наш град, већ имена која ће се упсати у историју наше државе. Захваљујући њој Лесковац је град који се може похвалити бројним успешним лекарима и инжeњерима, универзитетским професорима, научницима, академицима.

Васпитно-образовни значај Гимназије није никада био већи него данас када младима на сваком кораку нуде пречице, скраћене верзије уџбеника, цитати уместо читаве књиге, филм уместо лектире. Нема инстант успеха и образовања. Нема површног и брзог рада на себи. Нема тог цитата који је бољи од књиге. Томе нас је научила Гимназија до сада и то је њена мисија за будућност – да учи своје ђаке да никад ништа не прихватају олако и да у себи траже вредност, а онда ће спонтано ту вредност преносити на околину.“