Богате се на штету државе и грађана

Велико, непроцењиво богатство Србија има у старим коритима и приобаљу великих река. На југу и југоистоку Србије, у долинама Нишаве и Јужне Мораве и њихових притока, на десетине је регуларних и званичних предузећа, која су регистрована за експлоатацију шљунка, али чињеница је – шљунак нелегално копа, товари, односи и препродаје ко хоће.

Експлоатација шљунка била је увек уносан посао. Нажалост, пуне и праве контроле овог „посла” још нема и због тога су се многи у претходних десетак и нешто више година обогатили, кажу у Нишавском округу.

– Материјал неопходан у грађевинској индустрији, за изградњу стамбених и пословних објеката, али још више за саобраћајнице, градске улице и инфраструктуру, највише се експлоатише на подручју поред Јужне и Западне Мораве, Нишаве и њених притока и у последње две, три године било је покушаја да се уведе више реда у овој области. Ипак, и даље има много оних који „дивље” копају и продају шљунак, на штету државе Србије – испричао нам је начелник водопривредне инспекције Нишавског округа Бранислав Живковић.

Онима који одлуче да краду, односно нелегално ваде и копају шљунак на југу и у централној Србији, иде наруку скоро невероватан податак да речне токове, у дужини на стотине, па и хиљаде километара, контролишу само начелник инспекције Живковић и његов колега из канцеларије Мирослав Милошевић. Цела водопривредна инспекција сведена је тако „на два слова”:

– Свакога дана смо на терену чак у шест округа – Нишавском, Топличком, Пиротском, али и Јабланичком и Пчињском, а однедавно и у Расинском. Јасно је да тешко може свуда да се стигне. Добијемо пријаву да се илегално вади песак код Лесковца или Врања, одемо, направимо записник, поднесемо прекршајну пријаву и морамо одмах, на пример, на интервенцију у околину Алексинца или Крушевца. Док стигнемо тамо и интервенишемо, они који су на југу затечени у нелегалном послу и против њих је поднета пријава, већ су се вратили и наставили тамо где смо их ми зауставили – каже Живковић.

(Не)моћ инспекција

Инспекцијски органи немају много проблема са фирмама уредно регистрованим за експлоатацијом шљунка. Ова предузећа плаћају порезе и доприносе, запошљавају раднике, а тачно је одређена локација где се вади или у сепарацијама песка прерађује шљунак. „Дивљи” копачи су највећа мора и инспектора и државе.

Како нам је речено у седишту водопривредне инспекције у Нишу, где су два инспектора за пола Србије, осим прекршајних пријава, којима се не зна број, од пре неколико година подносе се пријаве и за привредни преступ, па и кривичне, ако се утврди већа тежина извршеног дела. Нажалост, деловање водопривредне инспекције, које је у саставу Министарства за пољопривреду, водопривреду и шумарство, ту се и завршава. Јер, све је касније у рукама другог – Министарства правде.

Прекршајни и кривични, односно поступци за привредне преступе, воде се пред органима правосуђа. Бранислав Живковић о томе каже:

– Држава би успела да сачува своје богатство и, наравно, од њега имала велике користи, када би постојала адекватнија и ригорознија казнена политика.

А ми додајемо – и када би имала бољу, организованију и праву контролу над оним што поседује у долинама Велике, Јужне и Западне Мораве, Нишаве, Топлице, Власине, Тимока и свих других река и речица, на чијим обалама је веома квалитетан шљунак у огромним и непроцењивим количинама.