Дан победе над фашизмом

Наиме 9. маја 1945. (по московском времену) године совјетски маршал Жуков ратификовао је испред Савезника споразум о немачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел.

Почев од тада, овај дан се свечано обележава у великом броју земаља света, и то у Русији, Јерменији, Азербејџану, Белорусији, Грузији, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Таџикистану, Туркменистану, Украјини, Узбекистану и Израелу од 2000. Највећа парада одржава се сваке године 9. маја у Москви, са великим мимоходом више родова војске и прелета авијације. На тој паради се сваки пут покажу и последња постигнућа руске технологије али и опрема из Другог светског рата.

Немачки представници су два пута потписали капитулацију. Прва капитулација са Савезницима је потписана у Ремсу 7. маја и ступала је на снагу 8. маја у 23:01 по средњоевропском времену. Овај датум се често назива Дан победе у Европи и у већини западних земаља. Јосиф Стаљин је касније био незадовољан овим догађајима, пошто је сматрао да предају мора да прими само изасланик врховне команде Совјетског Свеза и да буде потписано у Берлину и инсистирао је да је протокол из Ремса био само прелиминарни, а да се главна церемонија мора одржати у Берлину, где се тада налазио маршал Георгиј Жуков.

Стога је организована друга церемонија на неоштећеном имању ван Берлина увече 8. маја, када је већ био 9. мај у Москви због разлике у временским зонама. Фелдмаршал Вилхелм Кајтел као начелник штаба Врховне команде Вермахта, генерал-пуковник Ханс-Јирген Штрумпф као представник Луфтвафе и адмирал Ханс Георг фон Фридебург су потписали немачку капитулацију у штабу Совјетске армије у Берлин-Карлсхорсту. Испред савезника немачку предају прихватили су совјетски маршал Жуков и британски маршал Артур Тедер. Прва парада победе у Москви је одржана 24. јуна 1945.