Тако је морало да буде

ЛАЗАР Коцић (17) са Алексиначког Рудника у суботу је са професорима и друговима и другарицама из трећег четири одељења Алексиначке гимназије требало да отпутује у Београд на Сајам књига. Њега су, међутим, нажалост, родитељи, многобројни рођаци и пријатељи, скрхани болом, испратили на пут без повратка, до вечне куће на сеоском гробљу у оближњем Житковцу, где је сахрањен у 14 часова.

Угасио се један млади живот, а о мотивима који су натерали овог одличног ђака, омиљеног друга и у сваком погледу узорног младића да дигне руку на себе, засад може само да се нагађа. У сваком случају, овај немили догађај узнемирио је све у алексиначком крају.

Полиција у оваквим и сличним приликама, иначе, не издаје никакво званично саопштење. Међутим, како "Новости" сазнају, Лазар се убио у ноћи између четвртка и петка, у атару рудничког насеља, на једном пропланку са високом травом, иза кланице "Месокомерц", и то испаливши у уста један метак, највероватније из службеног пиштоља свог оца Радослава, полицајца у Полицијској станици у граду на Моравици.

Из разговора са ближим рођацима, који су нас замолили да им не помињемо имена (у болу родитељи нису били способни ни реч да проговоре), сазнали смо да је Лазар у четвртак око 16 часова рекао мајци Силвани, да ће изаћи из стана како би се мало прошетао. Време је пролазило, а како се није враћао, укућани су почели да га зову на мобилни телефон, поготово сестра Анђела. Међутим, телефон је узалудно звонио... Црне слутње појачале су се када су приметили да нема очевог пиштоља.

Прошла је цела ноћ, а Лазара није било. Алармирана је полиција, па су се у потрагу укључили чак и припадници Жандармерије, који су чешљајући терен, у петак око 13 часова и нашли дечаково беживотно тело.

- Био је друг за пример, спреман да учини све за нас. Није пио, нити пушио, а о дроги и да не говоримо. Сви смо га волели, био је и одличан ђак - причали су јуче кроз сузе Лазареви другови и другарице из основне и средње школе.

О Лазару као ученику и младићу, све најбоље говоре и директор гимназије Коста Црнчевић, као и разредни старешина Веља Стојановић, наглашавајући да би таквог ученика свака школа пожелела и да их је Лазарево самоубиство страшно потресло.

- О каквом је младићу реч, довољно говори и то што је летос радио разне физичке послове само да би сакупио део потребног новца да са разредом оде на екскурзију - каже директор Црнчевић.

Слично о Лазару говоре сви који су га познавали - од најмлађих до најстаријих.

Пре него што је напустио стан, Лазар је, како нам је потврђено, у једној соби оставио опроштајно писмо. Ни то писмо, међутим, није разјаснило мотиве због којих се овај гимназијалац одлучио да себи одузме живот, јер је на папиру исписао само једну реченицу: "Тако је морало да буде".

ЈАСНО

ИСТРАЖНИ органи Окружног суда у Нишу нису овог пута излазили на лице места, јер, како нам је речено, није постојала сумња у насилну смрт, већ је било јасно да се ради о самоубиству.