У воћњаку нађено беживотно тело: Пуцала себи у груди из очевог пиштоља?

Била је весела увек, ништа није указивало да би нешто овако могло да се деси. Пиштољ никада у руке није узела, шта је било нико не зна. Ужас, никада бог да не да никоме...

Овим речима једва чујном гласом говори Слободан Симијоновић из Прћиловице код Алексинца, отац Слађане Симијоновић (20) која је пронађена је мртва 21. јуна у воћњаку поред пољског пута. Крај тела је нађен очев пиштољ а на грудима рана од метка, па се сумња да је себи одузела живот.

Отац Слободан каже да никад није помислио да би могла да подигне руку на себе.

– Никад не бих помислио да би Слађана могла да се убије. Све четири ћерке су добра деца, одлични ђаци, никаквих проблема с њима нисам имао. Слађана је завршила прехрамбену школу, у четвртак је почела да ради у трафици у Алексинцу – каже очајни отац.

Он наглашава да му није јасно како је девојка успела да репетира пиштољ.

– У оквиру је био само један метак. Ни она нити ико од деце никад се није интересовао за оружје. Зато не разумем како је успела да га откочи, репетира и пуца у себе – кроз сузе говори Слободан.

-Тај пиштољ и један метак у оквиру, стоји петнаестак година. Није ни био репетиран. Како је то она сама умела да уради, не знам. Није нађено никакво опроштајно писмо. Сви смо затечени јер ништа није ни наговештавало да се нешто овако може десити, додаје Слободан који се са доселио из Гињилана 2001. године.

-Из рата сам их извео да не погину. Кичму сам сломио радећи да направим нову кућу, али џаба… Боље да сам са скеле пао, јада се Слободан. Слађана је завршила прехрамбену школу а у прошли четвртак се запослила на трафици у Алексинцу.

Ничег необичног није било у њеном понашању. Изашла тог јутра око 10 часова и није се вратила.

Према једној верзији, девојка је прислонила себи цев пиштоља на груди и опалила. Смртно рањена, пала је крај клупе поред које је касније нађена. На лицу места пронађена је гомила боца од воде, сокова, пива, па и пестицида.

– У први мах боца од пестицида је изазвала забуну да се девојка можда није отровала. Међутим, утврђено је да је метак опаљен у пределу срца – каже извор из истраге.

Слађана је претходне ноћи славила запослење. Задржала се до касно у ноћ, што је био повод да је мајка грди и да се посвађају.

– Чула сам да је запретила да ће се отровати тим пестицидом – каже једна другарица.

Тело је нашао дванаестогодишњи брат од стрица у једном воћњаку испод трешње, крај руку нађен је пиштољ а на дрвеном сточићу мобилни телефон. Лекари Хитне помоћи који су дошли, могли су да констатују само смрт.

Језива исповест мајке чија се ћерка убила

Мајко, спаси ме - чула сам из подсвести, и нешто ми је пукло у грудима. Као да сам знала да се мојој ћерки нешто страшно догодило - каже Златка Симијоновић, мајка Слађане која се убила из очевог пиштоља

– Мајко, спаси ме – чула сам из подсвести, и нешто ми је пукло у грудима. Као да сам знала да се мојој ћерки нешто страшно догодило – каже Златка.

Несрећна девојка отишла је из своје куће у недељу пре подне, а њена родбина пронашла ју је мртву истог дана око 17 сати у шљивику два километра од њене куће.

– Предосетила сам да ми ћерка умире, али нисам знала где је јер цео дан није била код куће. Заплакала сам иако нисам била сигурна да је то истина, па су рођаци кренули да је траже. После једног сата стигла је кобна вест и моје слутње су се обистиниле – прича кроз сузе Златка Симијоновић, мајка трагично преминуле девојке.

Слађана је с мајком у току дана била у комшилуку. Мајка је остала, а ћерка кренула кући.

– Нисам је затекла кад сам се вратила и одмах ми је било сумњиво јер је увек остављала цедуљу с поруком где је отишла. Нестрпљиво сам је чекала два-три сата, и тада ми је пукло у грудима – додаје мајка.

Слађана је у међувремену испод кревета у спаваћој соби пронашла очев пиштољ. Ставила га испод јакне и кренула у поље изван села. Отишла је два километра од куће, села на клупу у једном шљивику.

Слађанин стриц Добривоје каже да Слађана није имала разлога да дигне руку на себе.

– Косио сам траву у дворишту. Видео сам кад је кренула. Питала ме је имам ли још много посла и отишла с јакном испод руке. Нисам могао да посумњам ни на шта лоше јер је била весела. Њене старије сестре су срећно удате, а она је као најмлађа била мезимица – каже Добривоје.