Коначне пресуде Шаиновићу и генералима

Трибунал у Хагу изриче правоснажне пресуде бившем потпредседнику Владе СР Југославије Николи Шаиновићу, генералима војске и полиције Небојши Павковићу, Сретену Лукићу и Владимиру Лазаревићу, оптуженим за злочине почињене над косовским Албанцима 1999. године.

Николи Шаиновићу према коначној пресуди казна са 22 смањена на 18 година затвора.

Небојши Павковићу потврђена казна од 22 године затвора.

Владимиру Лазаревићу изречена коначна пресуда од 14 година затвра.

Сретену Лукићу изречена коначна пресуда од 20 година затвора.

Оптужница их је теретила за за злочине на Косову 1999.

Шаиновић је у то време био потпредседник Владе СРЈ, Павковић командант Треће армије Војске Југославије, Лукић начелник штаба МУП-а на Косову, а Лазаревић начелник штаба Приштинског корпуса.

Шаиновић, Павковић и Лукић су 26. фебруара 2009. првостепеном пресудом осуђени на по 22 године затвора за злочине против човечности и кршења закона и обичаја ратовања.

Они су проглашени кривим по свих пет тачака оптужнице - за присилно премештање, депортације, убиства и прогон албанског становништва са Косова.

Генерал Лазаревић и бивши начелник Генералштаба ВЈ Драгољуб Ојданић осуђени на по 15 година затвора, јер су проглашени кривим по једном броју оптужби за помагање и подржавање депортације и присилно премештање албанског становништва са Косова.

Оптужницом је био обухваћен и бивши председник Србије Милан Милутиновић, који је ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице.

Одбрана осуђених и тужилаштво су се жалили на пресуде, док је генерал Ојданић повукао своју жалбу, а од жалбе је у његовом случају одустало и тужилаштво.

Генерал Ојданић, одлуком председника Трибунала Теодора Мерона, у августу прошле године пуштен је на слободу, јер је у притвору провео две трећине изречене казне.

Тужилаштво је у жалбама на првостепену пресуду тражило да се казне пооштре, док су одбране тражиле ослобађање од оптужби или ублажавање казни.

Одбрана оптужених је у жалби тврдила да деловање оптужених током сукоба на Косову 1999. године није било "конкретно усмерено" на чињење злочина.