Konačne presude Šainoviću i generalima

Tribunal u Hagu izriče pravosnažne presude bivšem potpredsedniku Vlade SR Jugoslavije Nikoli Šainoviću, generalima vojske i policije Nebojši Pavkoviću, Sretenu Lukiću i Vladimiru Lazareviću, optuženim za zločine počinjene nad kosovskim Albancima 1999. godine.

Nikoli Šainoviću prema konačnoj presudi kazna sa 22 smanjena na 18 godina zatvora.

Nebojši Pavkoviću potvrđena kazna od 22 godine zatvora.

Vladimiru Lazareviću izrečena konačna presuda od 14 godina zatvra.

Sretenu Lukiću izrečena konačna presuda od 20 godina zatvora.

Optužnica ih je teretila za za zločine na Kosovu 1999.

Šainović je u to vreme bio potpredsednik Vlade SRJ, Pavković komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, Lukić načelnik štaba MUP-a na Kosovu, a Lazarević načelnik štaba Prištinskog korpusa.

Šainović, Pavković i Lukić su 26. februara 2009. prvostepenom presudom osuđeni na po 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Oni su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice - za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova.

General Lazarević i bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić osuđeni na po 15 godina zatvora, jer su proglašeni krivim po jednom broju optužbi za pomaganje i podržavanje deportacije i prisilno premeštanje albanskog stanovništva sa Kosova.

Optužnicom je bio obuhvaćen i bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, koji je oslobođen krivice po svim tačkama optužnice.

Odbrana osuđenih i tužilaštvo su se žalili na presude, dok je general Ojdanić povukao svoju žalbu, a od žalbe je u njegovom slučaju odustalo i tužilaštvo.

General Ojdanić, odlukom predsednika Tribunala Teodora Merona, u avgustu prošle godine pušten je na slobodu, jer je u pritvoru proveo dve trećine izrečene kazne.

Tužilaštvo je u žalbama na prvostepenu presudu tražilo da se kazne pooštre, dok su odbrane tražile oslobađanje od optužbi ili ublažavanje kazni.

Odbrana optuženih je u žalbi tvrdila da delovanje optuženih tokom sukoba na Kosovu 1999. godine nije bilo "konkretno usmereno" na činjenje zločina.