Нишка тврђава под заштитом УНЕСКО-а

- Покренућу акцију са Министарством културе да Нишку тврђаву ставимо под заштиту УНЕСЦО-а. Она по значају заслужује тако нешто, а и једна је од најочуванијих, упркос томе што није сређена како заслужује. И у оваквом стању она је заиста драгуљ - рекао је Перишић након овонедељне седнице Градског већа, на којој је формиран Савет за ревитализацију Нишке тврђаве, у којем ће се налазити стручњаци и политичари.

Нишка тврђава је, иначе, законом заштићена 1948. године, а 1979. је одлуком Скупштине Србије проглашена културним добром од великог значаја. Упркос њеној великој вредности, ни држава ни град деценијама уназад нису довољно инвестирали у њено очување и презентацију. Бедеми Тврђаве су оронули, зидине пробијане, објекти унутар зидина прилично запуштени, а подземно археолошко благо угрожавано недовољно стручним комуналним и другим радовима. Делови Тврђаве су повремено недовољно осветљени и небезбедни. Тврђава је „угушена“ зеленом и ауто-пијацом, дивљим бувљаком и главном аутобуском станицом, које су сакриле бедеме.

Ипак, она још увек спада у најочуваније утврде тог типа у Србији и на Балкану. Мада у јавности влада уверење да је Тврђава турски објекат који су подигле Османлије, то није тачно. Османије су је сазидале у 18. веку, али на простору и остацима античког, византијског и средјевековног (словенског) утврђења. Она је као римска тврђава од камена вероватно саграђена још половином другог века и континуирано постоји скоро два миленијума.

Према неким археолозима, унутар зидина Тврђаве вероватно је рођен и римски цар Константин Велики, који је коаутор Миланског едикта, којим је легализовано хришћанство, а прогон хришћана обустављен. Они наводе да је касније, када је постао цар, Константин вероватно боравио у велелепној палати са октогоном која се налази уз саму Тврђаву. Настанак палате везује се за средину четвртог века, а упркос томе што је она тек делимично откривена, зна се да има раскошан мозаички под, подно и зидно грејање и фреске. За палату се сазнало случајно 1989. године, током истраживања зидина Тврђаве, а од тада на њеном откопавању, заштити и презентацији није ништа озбиљније рађено.

Ускоро стратегија развоја тврђаве

На седници Градског већа је речено да ће Савет за ревитализацију Тврђаве урадити Стратегију развоја Тврђаве у наредних десет година, а бринуће и о њеној заштити. До краја године требало би да буде реконструисан северни део бедема Тврђаве, кров на Бали-беговој џамији и Атеље. Градски јавни правобранилац ће преиспитати законитост и евентуалну штетност уговора које је град претходних година склапао са угоститељским објектима у Тврђави.