Сабор Светог архангела Гаврила - слава малог Саборног храма у Нишу, летњи Аранђеловдан

Празник Сабора светог архангела Гаврила није обележен црвеним словом у календару СПЦ која му ипак даје велики значај и слави га као – Благовесника који је учествовао и најављивао све значајне догађаје везане за настајање хришћанства.

Архагел Гаврило је сведочанство о почетку настајања Божје творевине пренео пророку Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише књигу Постања. Слави се као анђео Благовесник задужен за радосне или благе вести, и онај који је најавио Захарији рођење Светог Јована Крститеља.

Исти арханђел Гаврило јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом и Пресветој Богородици Марији са вешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода, Господа Исуса Христа. Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о Васкрсењу Христовом.

Летњи Аранђеловдан је поред малог Саборног храма у Нишу и крсна слава неколико храмова на Косову и Метохији.

Стари саборни храм Сабора светих Архангела у Нишу

Храм светих Архангела у Нишу, или Мала Саборна Црква, подигнута је трудом и залагањем двојице нишких митрополита фанариота- Макарија III и Мелетија Мученика. Изградња храма започета је, по свему судећи, пре 1815. године. У прилог овоме сведочи и запис на икони Сабора светих Архангела, која се данас налази на иконостасу у храму. На њему је записано: За време архијерејствовања свепреосвећенеог митрополита нишког Макарија живописано је ових 13 светих икона… а бригом и старањем свепречасних и светих проигумана Хиландара господина Игнатија и господина Јоне, трошком пак и дарежљивим издатком Христољубивих старешина и осталих побожних христијана, залагањем становника овог града; свију њих нека се сети Господ у царству свом.“ Испод натписа на водоравном свитку, исписана је црвеним гримизом 1815. година. Због добрих односа митрополита Макарија III са Хуршид пашом, допуштена је градња храма у Нишу, поменуте 1815. године. У историји је познато, а и археолози су доказали, да се на овом месту налази старији храм из непознатог периода. Чувени нишки прота Јован Поповић Иконом, записао је у свом Служебнику: „Да се знае како се поче нишка Црква да се прави и мало и велико да знае на храм Светом Ранђелу. Кад била стара она изгорела на дан на Три светитеља: у годину чуму како изгоре доксе направи: 6 година бимо без Цркве: како изгоре чума би потом имаше. На месец октомбри 1819.“
Изградња храма је брзо напредовала, а након доласка новог митрополита кир Мелетија, храм је у потпуности завршен и освећен 1819. године. По тадашњим турским законима, Црква није смела да буде висока, па је зато укопана у земљу. Са јужне стране храма, поред пута, подигнут је велики камени зид, да Турци не би имали поглед на храм.
Храм је 1839. године прошире, залагањем нишког митрополита Григорија. Тада је на храму поправљен кров, а дограђени су и тремови са јужне, северне и западне стране. Срушен је и високи зид са јужне стране, који је заклањао поглед на Цркву од очију Турака. По свему судећи, тада су и постављене светогорске иконе на иконостасу из 1815. године.
Храм је делимично руиниран у време Првог светског рата и бугарске окупације Ниша. У то време, храм су користили немачки војници за своје богослужбене потребе. Храм је обновљен тек у време нишког епископа Доситеја Васића 1927. године. Тада су извршени конзерваторско- рестаураторски радови и промењена је читава кровна конструкција. Поправљени храм осветио је 7. новембра 1927. године епископ нишки Доститеј. 23. јула 1947. године, велика поплава која је захватила читав град, поплавила је и мали Саборни храм. Храм је убрзо обновљен, трудом председника Нишке црквене општине господина Јордана Цветковића и владике нишког Јована Илића. Храм је по трећи пут освећен 14. новембра 1948. године, руком епископа нишког Јована.

Последњу обнову храм је доживео у периду од 2001. до 2006. године. Храм је у потпуности живописан, промењен је под у тремовима, очишћен стари иконостас и урађена нова фасада. Храм је освештао по четврти пут епископ нишки Иринеј.