ЕКВ: Као да је било некад, као да је било ту

Постоје људи који су констатни део нечијег живота, не исчезну никад, без обзира на време и место где се уствари налазе. Људи који су пронашли музику као задовољство и користили је као бунт према одређеном систему вредности.

Такви су били они (Милан, Маги, Бојан, Ивица), људи богом дани који су на прерано напустили.

Сећање на њих ће вечно трајати, а вечерас је за то по пети пут у Нишу био задужен био официјелни трибут ЕКВ бенд КРУГ.

На сцени у Фидбеку неки слични људи, из неке давне младости, Марко бивши бубњар, Ћима басиста, “Вампири“ Томке и Немања, и као специјални гост рок дама Тања Јовичевић, још увек урбани и модерни, баш какви су били и њихови славни другари.

У публици доста младе популација, која није никад чула ЕКВ уживо, али на њиховим лицима помало неконтролисано усхићење и радост, што постоји овакав бенд, да им бар мало дочара магију Екатерине Велике.

Ситуација са препуним Фидбеком, загушљив простор, срећа да могу да чују легендарне песме, касно започета свирка, је овим младим људима можда тренутно најбитнија ствар у животу.

Види се да је ово земља за нас и за сву нашу децу. Зато што је волиш, стало ти је да свираш, певаш за оног кога волиш, кога више нема и на небесима је, срцем и душом.

Очи боје меда, Татоо, Модро и зелено, Глад, Поред мене, Забрањујем, Љубав, Срце. Новац у рукама, Буди сам, Још само пар година за нас, Ти си сав мој бол Анестезија, 7 дана, Сарајево, Синхро, Као да је било некад. Шарло акробата, Она се буди, Мали човек, Нико нико као ја, Какав радостан дан.

После два сата жестоке свирке, сви су били задовољни и срећни што се концерт завршио легендарним „Кругом“. Свако је одрадио свој посао, отишао кући, не схвативши да је и сам упао у круг из кога се никад не излази.

Он ме води он ме носи он ме разбија.