EKV: Kao da je bilo nekad, kao da je bilo tu

Postoje ljudi koji su konstatni deo nečijeg života, ne isčeznu nikad, bez obzira na vreme i mesto gde se ustvari nalaze. Ljudi koji su pronašli muziku kao zadovoljstvo i koristili je kao bunt prema određenom sistemu vrednosti.

Takvi su bili oni (Milan, Magi, Bojan, Ivica), ljudi bogom dani koji su na prerano napustili.

Sećanje na njih će večno trajati, a večeras je za to po peti put u Nišu bio zadužen bio oficijelni tribut EKV bend KRUG.

Na sceni u Fidbeku neki slični ljudi, iz neke davne mladosti, Marko bivši bubnjar, Ćima basista, “Vampiri“ Tomke i Nemanja, i kao specijalni gost rok dama Tanja Jovičević, još uvek urbani i moderni, baš kakvi su bili i njihovi slavni drugari.

U publici dosta mlade populacija, koja nije nikad čula EKV uživo, ali na njihovim licima pomalo nekontrolisano ushićenje i radost, što postoji ovakav bend, da im bar malo dočara magiju Ekaterine Velike.

Situacija sa prepunim Fidbekom, zagušljiv prostor, sreća da mogu da čuju legendarne pesme, kasno započeta svirka, je ovim mladim ljudima možda trenutno najbitnija stvar u životu.

Vidi se da je ovo zemlja za nas i za svu našu decu. Zato što je voliš, stalo ti je da sviraš, pevaš za onog koga voliš, koga više nema i na nebesima je, srcem i dušom.

Oči boje meda, Tatoo, Modro i zeleno, Glad, Pored mene, Zabranjujem, Ljubav, Srce. Novac u rukama, Budi sam, Još samo par godina za nas, Ti si sav moj bol Anestezija, 7 dana, Sarajevo, Sinhro, Kao da je bilo nekad. Šarlo akrobata, Ona se budi, Mali čovek, Niko niko kao ja, Kakav radostan dan.

Posle dva sata žestoke svirke, svi su bili zadovoljni i srećni što se koncert završio legendarnim „Krugom“. Svako je odradio svoj posao, otišao kući, ne shvativši da je i sam upao u krug iz koga se nikad ne izlazi.

On me vodi on me nosi on me razbija.