Данас се обележава светски дан борбе против можданог удара

Зашто?!

- Мождани удар је трећи узрок смрти и први узрок инвалидитета у свету,
- У Србији, сваких 15 минута неко доживи, а сваких 45 минута неко умре од можданог удара.
- Од последица можданог удара: 1/3 болесника умире, трећина остаје тешко инвалидна а само се једна трећина враћа ранијим активностима.

Добре вести су:

- настанак можданог удара се може спречити,
- мождани удар се може ефикасно лечити али само ако се одмах препозна и јави неурологу,
- долазак на лечење у року од 60 минута може спречити настанак последица!

Шта треба знати?

Постоје две врсте можданог удара:

- Инфаркт мозга – настаје услед зачепљења крвног суда крвним угрушком (тромбом),
- Мождано крвављење – настаје услед урођеног или стеченог поремећаја зида крвног суда због чега долази до његовог пуцања и излива крви у део мозга.

Симптоми које треба препознати на време:

- Изненадна истовремена слабост или утрнулост једне половине тела (лица, руке и ноге),
- Изненадна збуњеност, сметње изговарања или разумевања говора,
- Изненадне тешкоће у виђењу на једном или оба ока,
- Изненадне тешкоће у ходу, губитак равнотеже или координације,
- Изненадна јака, до тада недоживљена главобоља.

Најчешћи узрок који доводе до можданог удара је артериосклероза. Артериосклероза је болест која доводи до стварања наслага масноћа, везивног ткива, угрушака, калцијума и других супстанци на зидовима крвних судова, што узрокује сужавање, зачепљење и/или слабљење зидова крвних судова.

Једноставно утврдите да ли неко има мождани удар тако што:

1. Затражите да се се особа насмијеши.
2. Затражите да изговори једноставну реченицу (Данас је лепо време).
3. Затражите да подигне обе руке.
4. Затражите да исплази језик – ако упркос жељи да језик буде на средини уста, језик нагиње на једну страну, вероватно је реч о удару.

Ако не може да се насмеши, изговори једноставну реченицу, исплази равно језик или подигне руке, зовите Хитну.

Одређеном броју можданих удара претходе “упозоравајући знаци” – пролазни симптоми који одговарају симптомима можданог удара, али су знатно краћег трајања и у потпуности се повуку након краћег времена (симптоми увијек трају краће од 24 сата), а називају се транзиторни исхемијски атак (ТИА). Особе које су имале ТИА-у имају значајно већи ризик настанка можданог удара. Болесник који је имао транзиторни исхемијски атак захтева детаљну неуролошку обраду како би се утврдио узрок појаве ТИА-а.

Фактори ризика за настанак можданог удара

Разне околности,стања, понашање, животне навике и болести значајно су повезани с инциденцијом можданог удара које се називају фактори ризика за настанак можданог удара.

Разликују се фактори ризика на које се може деловати и они на које се не може деловати.

- Фактори ризика на које се НЕ МОЖЕ утицати су старосна доб, пол, наслеђе, мождани удар у породичној анамнези, податак о претходном можданом удару и/или претходним транзиторним исхемијским атацима.

- Фактори ризика на које се МОЖЕ утицати – повезани су са начином живота: пушење, прекомерно конзумирање алкохола, кориштење дрога, физичка неактивност, неправилна исхрана, стрес.

Правовременим јављањем неурологу у Поликлиници може се урадити примарна превенција можданог удара у склопу које се рачуна процена кардиоцеребралног ризика код до тада здравих особа, код мултиризичних пацијената: (хипертензија, дијабет, абсолутна аритмија..) и секундарна превенција (код оних који су већ имали мождани удар) лабораторијским анализама и колор доплер ехосонографијом крвних судова врата, као и конзилијарним прегледима код мултиризичних пацијената.

Треба поменути да се превентивним методама и утицањем на факторе ризика позитивно утичемо и на друга неуролошка обољења у првом реду Паркинсонову болест, Алцхајмерову и друге облике деменција. Рано препознавање и правовремена терапија су битни и код епилепсије (у поликлиници Кардио медика можете да обавите и ЕЕГ – Електроенцефалографију на најсавременијем 32-каналном дигиталном ЕЕГ систему), мултипле склерозе, неких обољења кичменог стуба (спондилоза, дисцус хернија) и осталих неуролошких обољења.

Шта можете учинити сами?  Мождане функције које се не примјењују -губе се!

Свакодневна и разноврсна стимулација је тајна дуговечности мозга. Нове ствари стимулирају радну меморију и регије мозга које су одговорне за процесирање информација и памћење. Учење новог плеса, страног језика, шах, нови хоби једноставне су вежбе мозга – важно је стално усавршавање у нечему, а још је успешније ако волите то што радите. Подсакните своју креативност – мењајте лоше навике, избегавајте рутину

www.kardiomedika.com