Приватизација у Србији – успешни и неуспешни

Петогодишњи учинак приватизације у Србији када је реч о друштвеном капиталу су продата 2.002 предузећа чиме је остварен приход од нешто више од 2,4 милијарде евра. Највише пара зарађено је од продаје фирми не тендеру, њих 84 и то за 1,1 милијарду евра, што је и разумљиво јер се ради о оним „јачим”, а овим начином продаје тражио се и стратешки партнер. Методом аукције продато је 1.426 предузећа од чега је инкасирано 835 милиона евра. Акцијски фонд је на тржишту капитала и тендерима од почетка приватизације понудио 1.139 пакета и од њихове продаје остварио приход од 584 милиона евра.

Новог газду у Србији тренутно тражи још око хиљаду предузећа, а требало би да га добију до краја наредне или с првим данима 2009. године.

Међу приватизованим предузећима у Србији има разних, и оних који су и раније били успешни, а и с новим власницима су наставили још боље да послују, али и таквих које су нови власници довели до руба пропасти.

Овдашње цементаре међу првима су продате, као и фабрике дувана, а сви редом страним купцима. И једне и друге су, уосталом, држави, за оно време продаје, донеле и највећа средства. Иако је у јавности продаја „Сартида” словила за контроверзну, чињеница је да је после продаје „УС Стилу” смедеревски гигант постао предузеће с најбољим извозним резултатима.

Фабрике хране су, такође, продате међу првима. Већина њих је и пре приватизације добро пословала јер је економска криза из претходне деценије њих много мање „начела”. Међутим, све може да се упропасти па тако и млекаре чији је број овде смањен за пет и то зато што је један те исти власник све њих упропастио.

Као и у другим земљама које су прошле пут приватизације ни искуства с продајом фирми лошим газдама нису нам страна. Подаци Агенције за приватизацију показују да је у око 270 случајева раскинут уговор због неизвршавања обавеза што је око петнаестак одсто свих приватизација. Најпознатији су, сигурно, случајеви „Путника” и Србе Илића, зрењанинске „Југоремедије, шабачке „Заштите биља”, „Жупе”. У неким случајевима било је могуће наћи новог газду, међутим у повеликом броју није тако да су завршила у стечају.

---

Фрад истрајао

Током процеса приватизације „ФРАД” Алексинац, скраћеница за некадашњу Фабрику резервних ауто-делова у овом градићу, а у последње две и по деценије фабрика за производњу филтера за све врсте мотора, без много потреса прешла је у руке успешних домаћих бизнисмена. Фабрику највећег балканског произвођача филтера купило је предузеће „МПС груп” Београд, Душана Забуновића наставивши и значајно унапредивши технологију, асортиман и производне програме. Генерални директор „ФРАД-а” Бранимир Забуновић истиче да није све баш било лако, али да се истрајало у томе да се фабрика одржи, да се не угаси и затвори.

- Основни задатак који смо имали одмах после купопродаје био је да се велико тржиште које је „ФРАД” деценијама снабдевао филтерима за моторе путничких и теретних аутомобила и аутобуса, али и бродских и мотора свих осталих врста, а које је било скоро изгубљено, што брже поново освоји. И успели смо у томе. Паралелно, у време док смо велику пажњу посвећивали осавремењивању наших производних погона, јер су светска и европска технологија у међувремену знатно напредовале и ми смо на том плану били приморани да енергично реагујемо, реализовали смо можда и најтежи посао - да се квалитетом и разноврсношћу својих производа наметнемо аутомобилској индустрији у Европи. Најкраће речено данас, као и пре 15 или 20 и више година филтери са ознаком „ФРАД” могу се наћи скоро свуда у Европи. Конкурентном ценом, новим асортиманом и поштовањем високих захтева и стандарда иначе пробирљивог тржишта ван наше земље, пласирамо и продајемо наше филтере у Русији, Италији, Немачкој, Чешкој, Словачкој, свим земљама на Балкану и свим бившим југословенским републикама. У овом тренутку, на почетку августа 2007. године тачно пола наше производње продаје се у Србији, а других 50 одсто у иностранству. Највећи извоз филтера из Алексинца је у Русију.

- Купили смо најмодернију опрему и машине, производња је одавно компјутеризована и само захваљујући томе остали смо у трци са великом конкуренцијом. Наши стручњаци су за три и по године пројектовали чак 450 нових врста пречистача који се сада производе у фабрици и на основу тога „ФРАД” је поново највећи произвођач филтера у овом делу Европе - каже Забуновић.

Због производног процеса, пре свега, али и због прихватања савремених кретања у нашој индустрији, у последња два месеца запослено је нових 50 радника, у највећем броју стручних и школованих. У фабрици „ФРАД” тренутно је 360 запослених, што је само тридесетак мање него када је приватизована. А просек зарада у првих седам месеци 2007. године био је 450 евра, или 36.000 динара у бруто износу.

У целости је до сада реализован и инвестициони програм, који је такође прецизно формулисан у купопродајном уговору, зараде се исплаћују врло редовно и без закашњења.