У свету пола милијарде предузетника

Интересовање за предузетништво никада није било тако велико, као што је то почетком новог миленијума. Тврди се да ми данас живимо у ери предузетништва, а најновија истраживања показују општа очекивања да ће предузетништво несумњиво бити тренд током 21. века.

Према проценама четвртог ГЕМ (Глобал Ентрепренеурсхип Монитор) извештаја подржаног од стране две водеће акадмеске институције у области предузетништва Лондон Бусинесс Сцхоол и Бабсон Цоллеге, више од 460 милиона људи на земљиној кугли било је ангажовано око предузетничких активности у 2002. години. Овај драматичан и неочекиван закључак је екстраполиран на основу обимног истраживања на нивоу 37 обухваћених земаља у којима се налази више од две петине светске популације и које стварају 92 одсто светског бруто производа. Ових 37 земаља имају 286 милиона активних у предузетништву. Остале две петине светске популације вероватно садрже остатак од 174 милиона предузетнички активних становника од укупно процењеног броја од 460 милиона.

Слику предузетништва као глобалног феномена употпуњавају и новији ГЕМ извештаји, Тако, резултати шестог годишњег ГЕМ извештаја (извештај за 2004. годину) показују да 73 милиона људи широм света или активно покушавају да постану предузетници (насцент ентрепреунерс), или су власници или управљају сасвим новим предузетничким фирмама.

Развојем предузетништва остварују се значајне и разносврсне користи, како на економском, тако и на социјалном плану. Предузетништво није само покретачка снага стварања новиха радних места, унапређења конкурентности и економског раста. Оно такође доприноси личном усавршавају и самоиспуњењу, као и остваривању социјалних циљева. Дакле, тајна предузетничке револуције лежи у значају предузетништва који се, у складу са његовом природом, може разматрати на нивоима од личног, преко локалног, националног, па све до глобалног. Он се генерално може исказати с акспекта доприноса у три основне области: економија, персонални потенцијал и социјални интереси.

При томе, кључни аспект свакако је економског карактера и може се сагледавати пре свега кроз допринос економском расту, отварању нових радних места и повећању конкуренције. Економски допринос предузетништва представља предмет анализе у оквиру концепта који се данас означава као предузетничка економија.

Одлука о избору предузетништва као каријере обично није мотивисана само профитом, односно новцем, Мотивација проистиче и из низа других специфичних интенција и циљева психолошке и социјалне природе, као што је жеља за сигурношћу, самопотврђивањем, независношћу, већим осећањем контроле над својим животом и будућношћу, слободом испољавања креативности и променама, одређеним социјалним статусом, итд.

Истраживања показују да је међу предузетницима степен задовољства својим послом виши у односу на запослене. Према добијеним подацима 33 одсто међу самозапосленима без оних које су запослили предузетници, односно 45 одсто самозапослених са запосленима исказују своје задовољство радним условима, насупрот само 27 одсто запослених. Седам од десет студената данас у САД исказује жељу да започну сопствени бизнис. Предузетништво је покретач личног унапређења са аспекта предузетничких перформанси у ширем смислу које обухватају и персоналне карактеристике и начин понашања и низ знања и вештина. То се позитивно манифестује и изван економског домена, на ширем социјалном, па и политичком и културном плану.

Развој предузетништва данас резултира освајањем нових подручја (социјално предузетништво, предузетничка култура, предузетништво великих мултинационалних корпорација, односно корпоративно предузетништво и екопредузетништво) има веома велику улогу у обликовању данашњег процеса глобализације, па се може говорити о глобалном предузетништву.