U svetu pola milijarde preduzetnika

Interesovanje za preduzetništvo nikada nije bilo tako veliko, kao što je to početkom novog milenijuma. Tvrdi se da mi danas živimo u eri preduzetništva, a najnovija istraživanja pokazuju opšta očekivanja da će preduzetništvo nesumnjivo biti trend tokom 21. veka.

Prema procenama četvrtog GEM (Global Entrepreneurship Monitor) izveštaja podržanog od strane dve vodeće akadmeske institucije u oblasti preduzetništva London Business School i Babson College, više od 460 miliona ljudi na zemljinoj kugli bilo je angažovano oko preduzetničkih aktivnosti u 2002. godini. Ovaj dramatičan i neočekivan zaključak je ekstrapoliran na osnovu obimnog istraživanja na nivou 37 obuhvaćenih zemalja u kojima se nalazi više od dve petine svetske populacije i koje stvaraju 92 odsto svetskog bruto proizvoda. Ovih 37 zemalja imaju 286 miliona aktivnih u preduzetništvu. Ostale dve petine svetske populacije verovatno sadrže ostatak od 174 miliona preduzetnički aktivnih stanovnika od ukupno procenjenog broja od 460 miliona.

Sliku preduzetništva kao globalnog fenomena upotpunjavaju i noviji GEM izveštaji, Tako, rezultati šestog godišnjeg GEM izveštaja (izveštaj za 2004. godinu) pokazuju da 73 miliona ljudi širom sveta ili aktivno pokušavaju da postanu preduzetnici (nascent entrepreuners), ili su vlasnici ili upravljaju sasvim novim preduzetničkim firmama.

Razvojem preduzetništva ostvaruju se značajne i raznosvrsne koristi, kako na ekonomskom, tako i na socijalnom planu. Preduzetništvo nije samo pokretačka snaga stvaranja noviha radnih mesta, unapređenja konkurentnosti i ekonomskog rasta. Ono takođe doprinosi ličnom usavršavaju i samoispunjenju, kao i ostvarivanju socijalnih ciljeva. Dakle, tajna preduzetničke revolucije leži u značaju preduzetništva koji se, u skladu sa njegovom prirodom, može razmatrati na nivoima od ličnog, preko lokalnog, nacionalnog, pa sve do globalnog. On se generalno može iskazati s akspekta doprinosa u tri osnovne oblasti: ekonomija, personalni potencijal i socijalni interesi.

Pri tome, ključni aspekt svakako je ekonomskog karaktera i može se sagledavati pre svega kroz doprinos ekonomskom rastu, otvaranju novih radnih mesta i povećanju konkurencije. Ekonomski doprinos preduzetništva predstavlja predmet analize u okviru koncepta koji se danas označava kao preduzetnička ekonomija.

Odluka o izboru preduzetništva kao karijere obično nije motivisana samo profitom, odnosno novcem, Motivacija proističe i iz niza drugih specifičnih intencija i ciljeva psihološke i socijalne prirode, kao što je želja za sigurnošću, samopotvrđivanjem, nezavisnošću, većim osećanjem kontrole nad svojim životom i budućnošću, slobodom ispoljavanja kreativnosti i promenama, određenim socijalnim statusom, itd.

Istraživanja pokazuju da je među preduzetnicima stepen zadovoljstva svojim poslom viši u odnosu na zaposlene. Prema dobijenim podacima 33 odsto među samozaposlenima bez onih koje su zaposlili preduzetnici, odnosno 45 odsto samozaposlenih sa zaposlenima iskazuju svoje zadovoljstvo radnim uslovima, nasuprot samo 27 odsto zaposlenih. Sedam od deset studenata danas u SAD iskazuje želju da započnu sopstveni biznis. Preduzetništvo je pokretač ličnog unapređenja sa aspekta preduzetničkih performansi u širem smislu koje obuhvataju i personalne karakteristike i način ponašanja i niz znanja i veština. To se pozitivno manifestuje i izvan ekonomskog domena, na širem socijalnom, pa i političkom i kulturnom planu.

Razvoj preduzetništva danas rezultira osvajanjem novih područja (socijalno preduzetništvo, preduzetnička kultura, preduzetništvo velikih multinacionalnih korporacija, odnosno korporativno preduzetništvo i ekopreduzetništvo) ima veoma veliku ulogu u oblikovanju današnjeg procesa globalizacije, pa se može govoriti o globalnom preduzetništvu.