Tri pesme posvećene Vinskom balu – Vlasotince

DANILO KOCIĆ: VINO ŠTO PESMU, PESMU, PESMU POJE!

Vinograd na breg širi ruke od sreću
Dočekuje me s’ pesmu, k’o prolećni d’n
Al’ boli, boli me srce k’d pomislim
Što će jednoga d’na da bude, bude s’m.

Al’ komšika moja k’o sluza čista
I umilna, lepa k’o majski d’n
Boli me, boli glava k’d pomislim
Dal’ b’š moram, moram da budem s’m.

Uz crveno vino što rados’ daruje
Reši se da pitam k’ko je s’d na ov’j d’n
Umilno se smeje, ti’o, kroz šalu, orati:
„Ej, komšijo, komšijo, ovo je golemi s’n!“

Zbuni se, koje da prozborim ovakoj z’net
Ona me gleda s’s oči, lepe, velike, zelene
A ja zastado i hrabro, ti’o, tiše, najtiše kaza:
„D’l bi tela, k’d prođe berba, da se udaš za mene!“

Ona me gleda i t’d reče što upamti za cel’ život:
„S’m s’ tebe ‘oću da sanjam najubave noći i zore
Na tatka i majku kroz sme’ i pesmu radosno zborim
Da s’m tebe, s’m tebe, mlogo, mlogo, mlogo volim!“

Uz rumeno vino što pesmu, pesmu, pesmu poje
I komšiku polepu k’o najubav majski d’n
T’koj provedosmo ubavi život s’ našu dečicu
I neje, neje mi žal’ što s’m ovol’ko, ovol’ko star!
             Danilo Kocić

DANILO KOCIĆ: VINO I USPOMENE
(Šta će nam pisma sada)

Dok ispijam čaše vina i dok ljubim lice tvoje
Želim samo da se sećam srećnih dana za nas dvoje
Želim samo da se sećam srećnih noći za nas dvoje

Vraćam ti pisma i uspomene, vraćam sreću i bol
Vraćam sve što si mi dala jer nisi život moj
Vraćam sve što si mi dala jer nisam život tvoj

Dok ispijam čaše vina i dok gledam slike tvoje
Želim samo da se sećam srećnog jutra za nas dvoje
Želim samo da se sećam srećnih snova za nas dvoje

Vraćam ti pisma i uspomene, vraćam sreću i bol
Vraćam sve što si mi dala jer nisi život moj
Vraćam sve što si mi dala jer nisam život tvoj

Dok ispijam čaše vina i dok sanjam usne tvoje
Želim samo da se sećam srećnih snova za nas dvoje
Želim samo da se sećam srećnih snova za nas dvoje

Vraćam ti pisma i uspomene, vraćam sreću i bol
Vraćam sve što si mi dala jer nisi život moj
Vraćam sve što si mi dala jer nisam život tvoj

Refren
A šta će nam pisma sada kada rane iz mladosti bole
A šta će nam uspomene kada se druge, druge oči vole
A šta će nam uspomene kada se druge, druge oči voli
A šta će nam pisma sada kada rane iz mladosti bole
A šta će nam uspomene kada se druge, druge oči vole
A šta će nam uspomene kada se druge, druge oči voli

Danilo Kocić

Danilo Kocić: NAŠI VINOGRADI

Na vidikovcu odakle se oglašavaju vinogradi
Iz zapuštene planinske kuće čujem nečiji glas:
„Komšija, dođi da vinogradima podarimo nadu
Da snivaju kako i dalje imaju divan stas!“

Raskomotila se tišina, i vinogradi ćute
Muče se da se prisete kako je bilo nekada
Da čuju svaki naš davno izgovoreni poj
„O, krivice naše, što ovako izgledate sada!

U mislima, u izgubljenoj tišini, stradaše reči
Vinogradi naši nedragom padaju u san
Bez glasa i pesme, bez đerdana i imena
Zovu nas da im damo nadu i novi, lepši dan!

Danilo Kocić