Да ли нас варају: Банке таже провизију на готовину

Банке у Србији грађанима који подижу новац са банкомата дају врло штуре информације о обављеној трансакцији. Уколико се узимају паре на АТМ уређају банке која није матична, на признаници се налази само износ, без провизије која је зарачуната. А, управо та накнада је пресудна на ком банкомату ће бити узет новац. Неке банке зарачунавају провизије од 150 до 200 динара по обављеној трансакцији, без обзира на износ. Тако се може догодити да се подигне минимум 500 динара, а да се за то плати провизија од 200 динара! Ништа мање није накнада ни за хиљадарку, а немамо времена да одемо до банкомата своје матичне банке.

Провизије и накнаде су одличан извор зараде банака (који је у првих шест месеци ове године износио 17,19 милијарди динара) и нису законом лимитиране, као ни камате на кредите и картице. Али, транспарентност обављеног посла јесте обавезна. Тако, на пример, ако странац са својом картицом, која је везана за девизни рачун код нас на било ком банкомату подигне новац, неће добити ништа од података на признаници осим износа. Ако то учините у било којој европској земљи или некој из нашег окружења, на пример Хрватској, обавезно је назначен курс по коме је обављена трансакција, као и провизија.

Подизање готовине на банкоматима било дебитном или кредитном картицом је папрено ако то није апарат матичне банке. Највеће провизије су за узимање кеша са АТМ апарата кредитним картицама, јер накнада може да буде и до шест одсто од жељеног износа. Због тога је боље све плаћати картицом, јер у том случају нема ни провизије. С друге стране, ако већ мора да се подиже готовина, онда то треба учинити на банкомату своје банке и дебитном и кредитном картицом, јер је и најјефтиније.

Ако се то чини у иностранству, постоје банке које послују и у Србији и ако се подиже новац са текућег рачуна, нема провизије. Али, ако се то чини на неком другом АТМ уређају, кеш постаје папрен. Тако, на пример, уколико је платна картица везана за динарски рачун, приликом подизања новца банка ће, након извршене конверзије, аутоматски резервисати средства на рачуну у одговарајућој динарској противвредности.

Међутим, треба да знате да резервисање средстава не значи да је банка наплатила услугу коришћења картице, односно задужила рачун, већ само да грађанин нема могућност располагања тим средствима на рачуну. Уколико се подиже новац у тренутку када се не обавља платни промет (увече или током викенда), банка ће касније задужити рачун, и то за онај износ у динарској противвредности по курсу важећем на тај дан. Другим речима, уколико је у међувремену дошло до промене на девизном тржишту, односно до пада вредности динара, средства која ће бити скинута с рачуна биће већа од оних која су раније резервисана.

КРЕДИТНЕ КАРТИЦЕ

АКО се подиже готовина са кредитне картице, обично се зарачунава провизија која може да износи од 0,5 до шест одсто по трансакцији. Исто је и за мале и за велике износе. Ако се то чини у иностранству, провизија је од два до пет евра или од 0,50 до четири одсто.