Ко је одговоран за штетну приватизацију?!

Зоран Ђорђевић, члан Одбора Клуба малих акционара Нисала, каже за да се протест сели на ту локацију јер им је заменик председника Вишег тужилаштва Добривоје Перић пре две седмице обећао да ће тужилаштво у року од недељу дана размотрити документацију о „незаконитостима“ у вези са приватизацијом коју су му поднели, а након тога их позвати на нови састанак, што се није догодило. Он подсећа да тужилаштво у претходном периоду „није поступало“ по кривичним пријавама малих акционара против одговорних у Министарству привреде и приватизације, Агенцији за приватизацију и Нисалу, већ је оцењивало да „нема елемената за гоњење по службеној дужности“.

Ђорђевић каже да су мали акционари пре годину дана о овом „случају“ обавестили и вицепремијера Александра Вучића и доставили му „документацију од 15 килограма“, као и извештај Савета за борбу против корупције, којим је председавала Верица Бараћ, у којем је Нисал по неправилностима у приватизацији међу првих осам фирми у Србији. Он каже да је после тога Вучић изјавио да ће се осим 24 приватизације, на које је указала ЕУ, преиспитивати продаја још три фирме у Србији, међу којима је Нисал.

- Према нашем мишљењу, осим челника Нисала и приватне фирме Домал инжењеринг, која је постала њен већински власник, за незаконитости је одговоран и ресорни министар Александар Влаховић, а пре свега Мирко Цветковић, тадашњи директор Агенције за приватизацију, који је нешто касније постао премијер. Цветковић је 23. јуна 2003. потписао одлуку којом је обмануо тендерску комисију да Домал инжењеринг испуњава услове да буде купац, иако је саставни део понуде био податак да та фирма има само 3.768,76 евра, а услови конкурса су налагали да купац има капитал од милион евра, а годишњи обрт од два милиона евра - каже Ђорђевић и тврди да је „Цветковић одвраћао потенцијалне купце од пријављивања на тендер, као и од обиласка Нисала, како би видели чиме располаже“.

Мали акционари тврде да је нови већински власник Нисала после приватизације наводно гасио фабричке погоне, а распродавао имовину и опрему. Од почетка приватизације отпуштено је више од 900 радника. У фабрици је данас мање од 350 запослених, од којих само 50-ак долази на посао. Њима, кажу, плата касни седам месеци, а немају ни здравствене књижице јер им доприноси нису уплаћивани три године.

Међутим, директор Нисала Небојша Крстић каже да менаџмент те фабрике нема никаквог разлога да са малим акционарима разговара о приватизацији о којој су одлучивали други и која је завршена пре десет година.

- На њихова инсистирања Агенција за приватизацију је обавила четири контроле у вези са приватизацијом и није нашла било какву незаконитост. Можда неко у будућности одлучи другачије, али то и тада неће бити проблем Нисала, већ оних који су у приватизацији учествовали, а међу њима и појединих малих акционара, који су у то време били у управи или на челу синдиката - објашњава Крстић.

Он додаје да је менаџмент Нисала више пута нудио малим акционарима да своје захтеве уместо на улици изнесу на Скупштини акционара, али да су они то одбијали. За учешће у раду Скупштине потребно је најмање 500 акција, али мали акционари, који углавном имају по неколико акција, нису се удружили и некоме од њих дали пуномоћје да их заступа. Око 1.500 малих акционара кроз 22.000 акција има укупно 4, 75 одсто удела у власништву Нисала.

Крстић је претходно казао да нови власник Нисала поштује купопродајни уговор, а да је у компанију инвестирано више него што је била уговорна обавеза. Тачно је да радницима касне зараде и доприноси, али то је последица економске кризе. Он очекује да ће и тај проблем „ускоро бити решен“ јер се „реализује вредан пословни уговор са Русима“. Просечна зарада у Нисалу је 28.000 динара.

Испод цене