Ko je odgovoran za štetnu privatizaciju?!

Zoran Đorđević, član Odbora Kluba malih akcionara Nisala, kaže za da se protest seli na tu lokaciju jer im je zamenik predsednika Višeg tužilaštva Dobrivoje Perić pre dve sedmice obećao da će tužilaštvo u roku od nedelju dana razmotriti dokumentaciju o „nezakonitostima“ u vezi sa privatizacijom koju su mu podneli, a nakon toga ih pozvati na novi sastanak, što se nije dogodilo. On podseća da tužilaštvo u prethodnom periodu „nije postupalo“ po krivičnim prijavama malih akcionara protiv odgovornih u Ministarstvu privrede i privatizacije, Agenciji za privatizaciju i Nisalu, već je ocenjivalo da „nema elemenata za gonjenje po službenoj dužnosti“.

Đorđević kaže da su mali akcionari pre godinu dana o ovom „slučaju“ obavestili i vicepremijera Aleksandra Vučića i dostavili mu „dokumentaciju od 15 kilograma“, kao i izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, kojim je predsedavala Verica Barać, u kojem je Nisal po nepravilnostima u privatizaciji među prvih osam firmi u Srbiji. On kaže da je posle toga Vučić izjavio da će se osim 24 privatizacije, na koje je ukazala EU, preispitivati prodaja još tri firme u Srbiji, među kojima je Nisal.

- Prema našem mišljenju, osim čelnika Nisala i privatne firme Domal inženjering, koja je postala njen većinski vlasnik, za nezakonitosti je odgovoran i resorni ministar Aleksandar Vlahović, a pre svega Mirko Cvetković, tadašnji direktor Agencije za privatizaciju, koji je nešto kasnije postao premijer. Cvetković je 23. juna 2003. potpisao odluku kojom je obmanuo tendersku komisiju da Domal inženjering ispunjava uslove da bude kupac, iako je sastavni deo ponude bio podatak da ta firma ima samo 3.768,76 evra, a uslovi konkursa su nalagali da kupac ima kapital od milion evra, a godišnji obrt od dva miliona evra - kaže Đorđević i tvrdi da je „Cvetković odvraćao potencijalne kupce od prijavljivanja na tender, kao i od obilaska Nisala, kako bi videli čime raspolaže“.

Mali akcionari tvrde da je novi većinski vlasnik Nisala posle privatizacije navodno gasio fabričke pogone, a rasprodavao imovinu i opremu. Od početka privatizacije otpušteno je više od 900 radnika. U fabrici je danas manje od 350 zaposlenih, od kojih samo 50-ak dolazi na posao. Njima, kažu, plata kasni sedam meseci, a nemaju ni zdravstvene knjižice jer im doprinosi nisu uplaćivani tri godine.

Međutim, direktor Nisala Nebojša Krstić kaže da menadžment te fabrike nema nikakvog razloga da sa malim akcionarima razgovara o privatizaciji o kojoj su odlučivali drugi i koja je završena pre deset godina.

- Na njihova insistiranja Agencija za privatizaciju je obavila četiri kontrole u vezi sa privatizacijom i nije našla bilo kakvu nezakonitost. Možda neko u budućnosti odluči drugačije, ali to i tada neće biti problem Nisala, već onih koji su u privatizaciji učestvovali, a među njima i pojedinih malih akcionara, koji su u to vreme bili u upravi ili na čelu sindikata - objašnjava Krstić.

On dodaje da je menadžment Nisala više puta nudio malim akcionarima da svoje zahteve umesto na ulici iznesu na Skupštini akcionara, ali da su oni to odbijali. Za učešće u radu Skupštine potrebno je najmanje 500 akcija, ali mali akcionari, koji uglavnom imaju po nekoliko akcija, nisu se udružili i nekome od njih dali punomoćje da ih zastupa. Oko 1.500 malih akcionara kroz 22.000 akcija ima ukupno 4, 75 odsto udela u vlasništvu Nisala.

Krstić je prethodno kazao da novi vlasnik Nisala poštuje kupoprodajni ugovor, a da je u kompaniju investirano više nego što je bila ugovorna obaveza. Tačno je da radnicima kasne zarade i doprinosi, ali to je posledica ekonomske krize. On očekuje da će i taj problem „uskoro biti rešen“ jer se „realizuje vredan poslovni ugovor sa Rusima“. Prosečna zarada u Nisalu je 28.000 dinara.

Ispod cene