НАЛЕД и привредници о условима пословања у Србији

Додатни проблем представља чињеница да је уочено незаконито понашање институција, па тако Републички геодетски завод, Управа за ветерину и Комисија за заштиту конкуренције већ три месеца наплаћују таксе у износима за које немају сагласност Министарства финансија и привреде. Геодетски завод и даље незаконито наплаћује две таксе за једну услугу, а лоше поступање уочено је и код Пореске управе чије филијале одбијају да у статус паушалаца преведу пореске обвезнике који за то испуњавају нове услове. Таквом праксом држава им намеће незаконити трошак вођења књига.

Измене пореских закона које су обележиле квартал, више су имале за циљ раст буџетских прихода него смањивање терета за привреду. Пример за то су промене Закона о порезу на доходак грађана кроз повећање неопорезивог дела плате и смањивање пореза (уз већи допринос за ПИО). Рачуница НАЛЕД-а показује да је уштеда за послодавце од тих измена - нула. На добитку је Фонд ПИО за 27 милијарди динара, највећи губитници су општине (20 милијарди) док радници могу да очекују нето зараду већу за 47 динара.

У другом кварталу Влада се није потрудила да усвоји макар једну препоруку привреде дату кроз процес Свеобухватне реформе прописа или у Сивој књизи НАЛЕД-а. Тако је остало нерешено још 66 препорука СРП-а које би донеле уштеде привреди од 36 милиона евра и 56 препорука Сиве књиге. Такође, није укинут ниједан парафискални намет. Барометар прописа НАЛЕД-а који прати усвајање 362 подзаконска акта у оквиру 25 системских закона показује да се још чека на усвајање 149 прописа од којих је за 122 већ прошао рок. У другом кварталу усвојено је само седам подзаконских аката, а просечно кашњење износи 719 дана.

Помак представља почетак рада на Закону о инспекцијама, као и на Закону о планирању и изградњи, али и даље нема већег напретка на изменама Закона о раду. Посебан проблем представља то што Влада и Скупштина са несмањеним ентузијазмом усвајају законе без квалитетне јавне расправе и анализе ефеката. У другом кварталу, од 29 усвојених прописа важних за привреду чак 20 је донето по хитном поступку.

Једини једношалтерски систем који је до сада у Србији доследно спроведен јесте регистрација фирми у АПР. С друге стране, један шалтер за пријаву и ођаву радника и контролу уплате доприноса у Централном регистру обавезног социјалног осигурања ни после пет година није заживео на начин на који је осмишљен. Остаје да се види да ли ће у скорије време прорадити трећи јединствени шалтер - за издавање грађевинских дозвола. Проблем у том домену представља и неажурно функционисање катастра непокретности. Процедура укњижбе (која претходи подношењу захтева за грађевинску дозволу) траје најмање месец дана, а може да се одужи и на више од године, због чега је потребно прописати рок РГЗ-у за упис у катастар од највише 15 дана (АПР много сложеније процедуре завршава за пет дана).

Проблеме са роковима грађани и привредници имају и у Пореској управи, али зато што су прекратки. За отклањање грешке у пореској пријави странке добијају само три календарска дана што нарочито може да буде проблем када закључак инспектора добију петком или пред дане празника. Због тога је потребно увести рок од најмање три радна дана. Грађани и фирме би требало да се пазе казни које су драстично повећане (два до пет пута) што није оправдано у односу на врсте прекршаја и финансијску моћ обвезника.

Додатни проблем имаће грађани и привредници којима прети заплена имовине. Изменама закона, Пореској управи дато је право да покретну имовину дужника у првом покушају прода за 60 одсто процењене вредности (лимит био 75%), а у другом за 30 одсто. На опрез позивају нова правила достављања решења. Пореска управа сматра да сте примили решење када протекне 15 дана од када су га предали пошти.

На крају, када је реч о изменама пореза на доходак грађана који је локалним самоуправама одузео део средстава, као и о изменама пореза на имовину, неизвесно је да ли ће градови и општине моћи да надокнаде губитак због чега је могуће очекивати ново повећање пореза, такси и накнада на локалу.

Привредници не верују у антикризни пакет

Антикризни пакет Владе није добио прелазну оцену јер 30 одсто привредника сматра да је лош, а 12 одсто да је добар док 35 одсто фирми није ни упознато са њим, показује треће квартално истраживање ставова привреде које за НАЛЕД спроводи Ипсос стратеџик маркетинг на репрезентативном узорку од 250 предузећа. Чак 40 одсто привредника рад Владе оценило је тројком, 29 одсто сматра да Влада ради лоше, а 28 одсто би дало оцене четири и пет.

Највише позитивних оцена добила су министарства финансија, енергетике и спољне и унутрашње трговине, а највише негативних министарства правде, спољне и унутрашње трговине, као и министарство рада. Најбоље оцењена институција је Агенција за привредне регистре.

Привреда је у другом кварталу песимистичнија у односу на прво тромесечје. Проценат привредника који очекују смањење добити у наредном периоду повећан је чак 10 одсто (са 34 на 44 одсто). За пет одсто порастао је удео анкетираних који очекују смањење инвестиција (33 одсто), а два одсто проценат фирми који сматра да ће број запослених падати (25 одсто).

Анкетирани привредници највише се надају смањењу пореза и доприноса за запослене (16 одсто) и смањењу намета државе (10 одсто) док се највише плаше раста намета (13 одсто) и новог повећања ПДВ-а (осам одсто). Трендови показују да привреда губи све више времена на административне послове, али се смањује проценат оних који сматрају да је потребно издвајати више новца због бирократије.