Земља с најбољим јавним службама у свету

Норвежани већ у рају

На сваких 86 норвешких грађана постоји бизнисмен чија имовина, без куће или стана, достиже милион долара, али је мало изразито богатих тајкуна и још је мање сиротиње. Номинални бруто национални производ по становнику, према подацима ММФ, износи 72.306 долара, а и кад се рачуна куповна моћ - просечни приходи "по глави" су 43.574 долара. Више је само у Луксембургу и, по неким рачуницама, још у Уједињеним Арапским Емиратима и Ирској.

Најбогатијим Норвежанином сматра се Џон Фредриксен, власник грандиозне флоте нафтних танкера "Фронтлајн", који је са око седам милијарди долара доспео на 104. место "Форбсове" листе, али је због пореза узео држављанство Кипра. Обични запослени, чак и независно од квалификација, имају месечно између 20 и 23 хиљаде круна (3.900 долара); скоро исто узме и држава. Влада у Ослу, наиме, одавно прерасподељује доходак - уз прогресиван порез на приход и имовину, општа стопа ПДВ је 25 одсто, храна је оптерећена са 14 одсто, а цене у култури и саобраћају са седам одсто. Још бројне прирезе и дажбине имају "мање важне" потребе - кола, козметика, дуван или алкохол, па пиво кошта око девет долара.

Влада поседује скоро пола привреде, укључујући и енергетски сектор, а национални производ од око 350 милијадри долара и велики прилив у буџет омогућава да "својим новцем" сервисира јавне службе, здравство и школство и посебно - пензијско осигурање. То је Норвешкој донело прво место у свету по индексу квалитета живота, којим се узимају у обзир и бројни елементи друштвеног и еколошког стандарда. Цене су за 12 месеци пале 0,3 процента, а стопа незапослености је 1,8 одсто радне снаге.
Успех концепта "државе благостања" отпочео је шездесетих година прошлог века с проналаском нафте и гаса у Северном мору. Норвешка је постала трећи извозник петролеја, иза Арабије и Русије, а приход је далеко надмашио потребе. Око милијарду долара недељно почело је да се слива у јавну касу, а да би се министри "поштедели искушења", основан је петролски фонд за исплате пензија. Касније, он је преименован у пензијски фонд Глобал који инвестира само у стране акције и обвезнице јер влада дозвољава да тек четири одсто "петро-долара" уђе у домаћу привреду како би је штитили од "прегревања" и инфлације.

С растом цена нафте очекује се да пре краја деценије у Фонду буде 410 милијарди долара.

http://www.blic.co.yu/svet.php?id=16848