Пелет све траженији

До ове сезоне, грејање на пелет било је најјефтиније. Иако је тона пелета 15 до 20 одсто скупља него прошле године, потражња је све већа. Произвођачи кажу да би могли да продају и десет пута више. Са порастом тражње расте и број фабрика пелета. Само у протеклих годину дана, отворено их је пет.

До прошле године, готово цела производња пласирана је у извоз, док су ове године готово половину производње пелета већ продали домаћем тржишту.

Пелет је, пре свега, чист енергент. Практично све сагори, јер од једне тоне остане до десет килограма пепела. Иако је поскупео, још увек је исплатив за греање.

Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић каже да је пелет врло конкурентан гасу, као и мазуту који је значајно скупљи од пелета, али није конкурентан у односу на угаљ и огревно дрво.

„Имајући у виду да је пелет веома конфоран енергент, да има пуно предности у односу на остале енергенте, то је био један од разлога зашто су се бројна домаћинства одлучила да пређу на пелет и замене своје котлове“, каже Главоњић.

Продаја котлова и пећи на пелет за десет одсто је већа него претходне године, а на стовариштима кажу да продаја тог огрева иде одлично.

Саша Петровић из Стоваришта огрева „Београд“ каже да је интересовање за пелет порасло у последње две године.

„Пелет купују углавном они који греју од 120 до 200 квадрата и више. Углавном су то већи потрошачи који су до сада користили или угаљ или огревно дрво“, објашњава Петровић.

Пелет треба куповати на крају грејне сезоне за наредну зиму јер је тада и најјефтинији. Крајем априла фабричка цена пелета била 135 до 140 евра по тони, а сада кошта и до 180. На стовариштима кошта око 210 евра.

Тај посао је веома уносан, па не чуди што је на српском тржишту све више произвођача пелета. Прошле године је било 16 фабрика, а ове године већ је регистрована 21.

Покретање производње је скупо али се брзо исплати. Иако је конкуреција све већа, цена пелету не пада.

Професор Главоњић објашњава да је један од разлога релативно високих цена пелета и раст цена дрвне сировине.

„У Србији, значајни конкуренти произвођачима пелета су фабрике за производњу дрвних плоча и иверица. Они користе исту полазну сировину као и произвођачи пелета што наравно значајно утиче на раст цена дрвне сировине“, каже Бранко Главоњић.

За производњу пелета најбољи су остаци буковог дрвета, тополе и четинара, а Србија има велики дрвни потецијал. То нашој земљи може добрим делом да замени увозна горива, али је и шанса за извоз.

Прошле године, држава је од извоза пелета приходовала 7,5 милиона евра, што је 13 одсто више него 2011. године. Европске земље троше 80 одсто светске производње пелета.