Развојни фонд планира бржи развој југа Србије

Лесковац - У овој години посредством Фонда за развој биће инвестирано од 22 до 23 милијарде динара подстицајних средстава. Приоритет ће имати производни програми, програми везани за инфраструктуру и програми који омогућавају бржи и равномернији развој неразвијених крајева Србије.

Цео југ Србије, Јабланички и Пчињски округ, мало је присутан у Фонду за развој и то стање мора да се мења. Због тога је, уосталом, Фонд за развој премештен из Београда у Ниш – казала је у сусрету са привредницима и на конференцији за новинаре у Регионалној привредној комори у Лесковцу Слађана Бацковић, директорица Фонда за развој Републике Србије.

Директорица Фонда за развој Републике Србије Слађана Бацковић сматра да је неопходна снажнија едукативна и саветодавна подршка коморског система у превазилашењу техничких препрека везаних за квалитетну припрему и израду бизнис планова, али и у иницирању и понуди нових пословних идеја.

,,Највећи проблем не само Лесковца, него и читавог југа Србије је недостатак квалитетних развојних програма и зато се релативно мало средстава одвајало за два округа – Јабланички и Плињски’’, сматра Бацковићева.

Она је подсетила да децентрализација Републичког фонда за развој има за циљ, између осталог, да охрабри, подстакне и подржи предузетнике, мала и средња предузећа са југа Србије у реализацији пропулзивних и профитабилних инвестиционих пројеката, поготово ако се има у виду да је коришћење стимулативних средстава Републичког фонда за развој од стране привредника са ових простора у великом заостатку у односу на кандидовани број инвестиционих пројеката привредних субјеката из других делова Републике Србије, посебно из њеног развијеног дела.

,,Према нашим проценама већи је број узрока малог броја кандидованих добрих инвестиционих пројеката, а овом приликом бих издвојила четири. Прво, недовољна информисаност привредних субјеката о процедури и условимса добијања кредита код Републичког фонда за развој. Друго, није редак случај подношења некомплетне документације. Треће, изостанак обезбеђења валидних гаранција и четврто изостанак кандидовања пропулзивних инвестиционих пројеката’’, прецизира Бацковићева.

Бацковићева наглашава да према броју пројеката којима привредници Лесковца конкуришу, могло би се рећи да њих карактерише безидејност и атрофија предузетничког духа, што је сасвим супротно ономе што је Лесковац красило пре Другог светског рата.

,,За превазилажење проблема, поред политике Фонда за развој, који даје подршку здравим програмима, потребна је подршка локалне самоуправе. Реч је о широком сету регулаторних подстицајних мера на локалу које могу охрабрити и подржати инвестиционе подухвате, нарочито у реалном сектору, од, на пример, административне деблокаде пословних активности предузетника до обезбеђења стимулативних подстицаја.’’, констатује Бацковићева.