Управљање ИПА фондовима тест за државну управу

Одлагање отпада на дивљим депонијама, вишедеценијски проблем Пиротског округа, решен је захваљујући помоћи Европске уније. Једну од најсавременијих регионалних депонија у Србији, Пироћанци су изградили пошто им је за то из претприступних фондова дато три и по милиона евра.

"То су средства за која мора да имате образложење, морате да имате добру пројектну документацију, морате да знате шта хоћете, морате да имате решене имовинске односе и у последње време морате да имате и део средстава са којима ви учествујете. Када све то склопите, велике су шансе да добијете средства", објашњава председник општине Пирот Владан Васић.

За решавање домаћих задатака које нам је поставила Европска унија, попут реформе правосуђа, образовања, изградње институција, јачања прекограничне сарадње, усклађивања наших закона са европским и многих других, из ИПА фондова годишње добијамо око 200 милиона евра.

Европска комисија је проценила да Србија може самостално да управља тим средствима, тако да ћемо, осим планирања како да употребимо новац, преузети и друге послове.

Регионални менаџер немачке организације за техничку сарадњу ГИЗ Огњен Мирић каже да то у пракси значи да ће Министарство финансија уместо Делегације ЕУ бити задужено за спровођење процедура јавних набавки, за закључивање уговора, за финансијско праћење реализације тих пројеката.

"Ту треба обратити посебну пажњу, то су нови послови у нашој адмнистрацији које до сада нисмо радили. Пракса је показала да у другим државама врло лако дође до опадања нивоа искоришћености средстава и брзине реализације зато што кажем ради се о администрацији која није искусна у тим пословима", упозорава Мирић.

И у Европском покрету упозоравају да имамо мало људи који су стручни за ИПА фондове.

"Уколико не постоји адекватна политика управљања кадровима у овој области доћи ћемо до тога да једноставно ти људи напуштају администрацију, а са знањима које су стекли, која су врло специфична везана за управљањде фондовима ће врло лако пронаћи посао у приватном сектору, њихова замена захтева одређено време", истиче Иван Кнежевић из Европског покрета.

Стручњаци указују и на то да је потребно смањити број стратегија, којих Србија има више од 100, и учинити их спроводљивијим. Тако ће, објашњавају, бити лакше да Влада препозна приоритете и планира ИПА пројекте.

До сада смо 95 одсто поклоњеног новца успешно утрошили и важно је да наставимо у том смеру, истичу у Канцеларији за европске интеграције.

"С тим у вези, ЕУ ће у наредном периоду увести као новину и одрешену резерву или награду у финансијском смислу која ће бити на располагању земљама за оне које успешно спроводе реформе и које су за период од неколико година оствариле одређени напредак у спровођењу тих реформи. Могу да имају приступ и још додатним средствима финасирања и да то финасирање користе за оне секторе и области које више напредују у спровођењу реформи и у приближавању Европској унији", истиче Ана Илић из Канцеларије за европске интеграције

Самостално управљање средствима из претприступних фондова добра је припрема за располагање са пет до 10 пута већом количином новца, колико добију земље када постану чланице Европске уније.

Важно је имати у виду да ће ИПА фондови бити предмет преговора Србије са Европском унијом у оквиру поглавља 22 које обухвата регионалну политику и координацију структурних инструмената.