Најава синтетичког опорезивања

Свака промена на челу Министарства финансија Србије увек донесе и најаве о завршетку пореске реформе у Србији. Тако је и актуелна министарка Диана Драгутоновић већ у првим интервјуима најавила да ће се у Србији увести синтетичко опорезивање грађана. То је неопходно због наставка хармонизације нашег пореског система са Европском унијом. Увођење овог пореског облика објављивано је неколико пута, а најаве типа да сигурно почиње првог дана наредне године могли смо да видимо и чујемо у медијима скоро сваке године.

Огромној већини грађана на које се односи нови облик најаве баш не значе пуно, јер нису имали прилику да се упознају с ови типом пореза. А баш они су кључни код синтетичког, а искуства из земаља које га имају говоре да се за нови облик добро морају спремити и обвезници и порезници. Уколико се то уради без припрема долази до знатног пада прихода у буџету.

Шта је то синтетичко опрезивање и шта ће се променити када грађани почну да га плаћају? Србија сада има цедуларни систем опорезивања становништва, што значи да се сваки појединачни приход опорезује одмах по стицању. Код синтетичког опорезивања сви приходи се саберу и опорезују се ођедном. У многим земљама синтетичке стопе су прогресивне, односно богатији грађани га плаћају по вишој , а они с плићим џеповима по нижој стопи, па је порески терет праведније распоређен. Једно од таквих решења примењују се и код нас, код пореза на доходак грађана. Основ за наплату синтетичког пореза је износ из пореске пријаве коју попуњава сваки пунолетни обезник. У пријаву се уписују сви приходи, без обзира на начин стицања. Од овог збира изузимају се трошкови прописани законом, а на суму која представља разлику између пријављеног и одузетог се по прописаној стопи плаћа порез. Обично у ставку одузетих спадају трошкови за храну, здравство, образовање, негде и оно што се уплати у пензионе фондове, уколико, рецимо, држава жели да стимулише тај вид улагања или постоје бенефиције за стамбене кредите. Шта и како ће то бити код нас нећемо знати док се закон не усвоји.

Другим речима, грађанин сам попуњава пријаву, а тек касније на сцену ступају порески органи који проверавају колико су обезници били искрени и, ако то нису урадили, терају их да плате порез, плус још и казну за заборавност или неискреност. Да би порезници могли да уђу у траг свим обвезницима и ураде квалитетне систематске провере морају да имају развијен и интегрисан информациони систем у пореској управи, само тако овај облик може успешно да се примени без стреса када су у питању буџетски приходи. Из Пореске управе Србије је неколико пута стигла најава да је, што се њих тиче, све у најбољем реду. Колико је то тачно знаћемо када синтетичко опорезивање крене.

Што се тиче грађана, многи су склони да тврде да они неће знати да попуне пријаве. Помоћ ће сигурно бити потребна, али они богатији, који добро зарађују, већ имају своје финансијске саветнике, а извесно је да ће и средњи слој морати да размисли о ангажовању пореских саветника. Сиромашнијима ће остати да се сналазе, мада они баш и неће морати да се муче око уношења силних прихода у пријаву. Значи, добра припрема порезника и обвезника је основ и зато би нови облик опорезивања могао да крене од 2010. године.

Обећања производе огроман дефицит

 У условима непромењених пореских стопа збир обећања уз законске обавезе државе произвео би велики дефицит каже Драгутиновић.

Министарка финансија Диана Драгутиновић каже да планирани дефицит значи експанзивну фискалну политику у тренутку када је неопходна рестриктивна, због прегрејане тражње о којој сведоче стопа инфлације и дефицит платног биланса.

То је погрешна терапија за стање привреде. Нормално би било да у садашњим условима држава генерише суфицит, навела је она.

"Али, дефицит сам већ наследила, као и оријентацију владе да оствари и социјалне и развојне циљеве. Даћу све од себе да промене буду набоље. Циљеви фискалне политике су јасни. У средњем року, то је фер дистрибуција и терета од опорезивања и користи од јавних издатака унутар генерација, али и између њих. Укратко, фискална политика мора да подржава монетарну", нагласила је министарка финансија.

Драгутиновићева је истакла да ће највећа помоћ монетарној политици, у овом тренутку бити поштовање два кључна фискална правила: такозваног златног, према коме се држава може задужити само да би инвестирала, а не да финансира текуће издатке. Они се морају покрити из редовних прихода.

Друго правило је одрживо инвестирање, које предвиђа да јавни дуг буде стабилан, на нивоу који зависи од укупне задужености земље.

Ако је укупна задуженост већа од 60 одсто, упркос ниској задужености државе, то не оставља много простора за додатно задуживање.

Додатни расходи када се саберу износе готово 80 милијарди динара, што би уместо планираног дефицита од 1,9 одсто бруто друштвеног производа генерисало 4,5 одсто. Са оваквим дефицитом, тешко да ће се наћи неко ко ће нам одобрити кредите за инфраструктуру, а то би значило поновно одлагање изградње Коридора 10 и других инфраструктурних објеката, истакла је она.

"Осим тога, неодрживи расходи за пензије ће истиснути друге важне облике социјалне заштите као што су здравствена, помоћ незапосленима, али и социјална помоћ сиромашним, без обзира на њихове године", казала је Драгутиновићева.

Она је нагласила да држава треба да пружи пример рационалног понашања. Држава треба да да сигнал, али треба ипак имати у виду ред величина.

"Ови трошкови не чине ни један одсто БДП-а, а укупна јавна потрошња је око 44 одсто БДП-а", објаснила је она.

Теоријски, могуће је потпуно остварење приоритета, ако се уштеди на другој страни, али се још нису јавили добровољци.

"За ове три недеље колико сам министар финансија, нико се још није одрекао потрошње. Сви су тражили само више", додала је она.

Драгутиновићева је истакла да ге смањење пореског оптерећења зарада у садашњим буџетским околностима одрживо је само ако буде праћено истим смањењем јавне потрошње.

"Испуњење предизборног обећања - повећање неопорезивог дела зарада на 8.000 динара и смањење пореске стопе са 12 на 10 одсто, значило би губитак фискалних прихода у наредној години од око 26-27 милијарди динара или 0,8 одсто БДП", рекла је она.

Овај губитак би се могао покрити увођењем оштре прогресије у опорезивању грађана, као и значајним спуштањем прага за примену прогресивних пореских стопа, што је економски оправдано само у оквиру примене синтетичког пореза на доходак грађана.

"Међутим, његово увођење се планира од почетка 2010. године. До тада, евентуално се може размотрити повећање неопорезивог дела зараде, као и умерено повећање прогресије и снижавање прага за њену примену", објаснила је Драгутиновићева.

"Верујем да у дугом року можемо имати само користи од јаког динара. Јак динар значи нижу инфлацију, која је добра за већину - потрошаче, инвеститоре, штедише, али и раст запослености. У кратком року, одговор је компликованији, пошто јачање динара доноси користи, али и трошкове. На позитивној страни, апресијација динара ствара окружење са нижом инфлацијом", казала је Драгутиновићева.