Блог

Често чујемо запажање о Србима као лењом и непредузимљивом народу. Најчешће се овакве мудре и зреле мисли могу чути у кафанама од такозваних кафанских интелектуалаца. Такође и на кућним седељкама, славама и светковинама, поготову када се учесници расправе поткрепе...

Поводом расписивања конкураса за избор директора Клиничког центра у Нишу и "пријатељских" и политичких спекулација, јавности се на свом Фејсбук профилу обратио акутелни директор, Зоран Радовановић.

У Србији ништа не може да прође без злурадих коментара, ниподаштавања, презира према бољима од себе. Управо они што су неуспешни, неостварени, нападају успешне, победнике, дакле најбоље међу нама.

Читам новинарску вест - Умро је Љуба Поповић. Преминуо је сликар тишине која урла. Не слажем се с овим новинарским виђењем. Упокојио се слуга Божији Љуба Поповић, реално закорачивши у своје надреалне визије раја и пакла.

Мада сваки инвеститор има права да бира где ће доћи, на држави која држи до свог развоја, па и опстанка, јесте да му ефикасним подстицајима "сугерише" да оду тамо где јој је најпотребније.

Становницима неразвијених општина Министарство финансија припрема сјајну прилику да се запитају да ли су уопште потребни овој држави.

Оптимисти у Србији користе управо наслов овог писанија да објасне тренутно стање нашег друштва. Они други, песимисти и закерала, додају предњој тврдњи још две речи. На добром смо путу да нестанемо!

Димитрију Стевановићу из Ниша, убици Вука Стоиљковића, Апелациони суд смањио је казну са 12 и по на 12 година затвора. Аутор текста се пита да ли ће следеће године казна бити смањена за још неки месец, годину...

1. Код нас сви важнији догађаји, пре или касније, постану тековине. Потече крв због њих!

Живимо у времену велике дипломатске активности. И стварања нових, чврстих пријатељстава. Управо нам долази у посету председник независне Црне Горе.