Блог

Писмо породичних људи Вучићу: Као родитељ и премијер одговорно одаберите будућег министра просвете! „Желимо за нашу децу образовни систем као што има Ваше дете“

Ниш је захватила иста аутоимуна болест као и већину градова у Србији – имамо тај непријатан осећај да се сви међусобно знамо и да се апсолутно ништа ново неће догодити... никада.

Сваки разуман човек стрепи од будућности. Неизвесно је то. Не знаш шта ће те снаћи.

Поштовани професори српскога језика и други уважени чланови Друштва за српски језик,

Избори су били, а на изборима, сабље, пиштољи, арапски ат...! Пардон! Голема грешка.

Дође време да се своди биланс. Избори само што нису. Видели смо ко је за будућност, ко опет нагиње прошлости, а за садашњост изгледа нико није. Ово што сада имамо, никоме не служи на понос!

С нестрпљењем ишчекујемо 24. април текуће 2016. године. Да се реши коначно којим ће путем ићи Србија. Хоће ли у прошлост, или, надајмо се, у будућност?

Сваким даном све више напредујемо. Ка дану избора, разуме се. Дан Д за народ Србије. Као да ће се нешто променити!

У пуном надахнућу, говорљив као и увек, праћен аплаузима и овацијама као и увек, премијер Александар Вучић рече поносно за говорницом у хали Чаир да није дозволио да нико из Ниша говори на конвенцији СНС-а у Нишу!

Не знам тачно колико нам добро иде, али свакако ме је срамота. Мислим зато што је много добро. А оне који су допринели да буде оволико добро, њих поготову треба да је срамота.