"VICE" водич за Ниш: Други угао

Али то не значи да је сам град лоша дестинација за некога са стране. Многи мисле да се у Ниш долази само како би се посетио супруг у КПЗ-у или заменио каиш на колима, међутим то баш и није случај. Овде постоји гомила тога за видети, појести, попити и разбити. Наравно, не треба се задржавати превише јер у том случају ризикујете да купите тренерке, али неки продужени викенд може бити баш кул.

Ако први пут долазите у овај град на југу Србије, требало би да знате неколико ствари:

- Директни Ниш-Експресов аутобус од Београда до Ниша значи да он иде директно до Јагодине, Ћуприје, Параћина, Ражња и Алексинца, а затим до Ниша.

- Паркинг у граду се јако тешко налази, што вас не спречава да, када коначно нађете, заузмете два паркинг места. То је овде нормално.

- Нико се неће увредити, али рећи некоме да је „из Ниш" је невероватно глупа фора, толико да је ни Андрија Милошевић не практикује.

- Шифра за тоалет у Мекдоналдсу је 1379#.

Уколико промишљено искористите ове информације, све ће бити у реду. Ваљда.

ГДЕ ИЗАЋИ

Иако доминирају клубови са људима који под забавом сматрају сукоб хладним оружјем, у Нишу се још увек може наићи на добар клабинг или свирку. Цане из Партибрејкерса је у једном документарцу о нишкој рок сцени рекао: „Људи овде воле музику". Колико год ова реченица урнебесно звучала када се изговори Цанетовим гласом, ипак је тачна. У последњих неколико година се појавио толики број ди-џејева који организују рејвове да би био потребан посебан водич како би се сви они адекватно набројали и представили. То су људи који су спремни да ризикују и неретко пукну кинту, само да би организовали добро зезање. Због недостатка адекватног простора, последњих година се наступи организују у већим фенси клубовима или на све популарнијем нишком Сајмишту (бивша пијаца на затвореном, сада се тамо организују разне манифестације, али реално вреди једино за рејв и концерте јер се у мраку не види колики је распад).

Са бендовима је слична прича. Хрпа талентованих људи се окупља и свира. Оду на кафу и оформе нови бенд. Али не направе они неку слинаву групу која машта о уласку у четврт финале Талента – не, они направе одличан рок, панк, ХЦ или који год бенд. Ако не налетите на њихову свирку овде, велике су шансе да их чујете у неком клубу мало северније.

Када нема посебно организованих ивентова, постоји пар места које вреди обићи.

Feedback – Једна од ретких база алтернативне културе у Нишу. Скоро су прославили десет година постојања, а било би илузорно набрајати домаће и стране бендове/ди-џејеве који су овде наступали. Вентилација је инсталирана, али као да не постоји, мада никоме то није ни битно.

Предузеће Splunge  – Мали локал. Безвезно озвучење и тесан простор стварају утисак као да сте код некога на гајби. Пиће је јефтино, екипа је супер, а од људи који врте музику се може чути све од фанка, репа и инди рока, па до тврђих гитарских рифова и недефинисане електронике.

Клиника – Немогуће га је детаљно описати, јер се ретко кад види нешто. Могуће је дочекати јутро уз тврђи техно и то може бити супер.

Сцена – Време лупања у вентилационе цеви током брејкова је одавно за нама, али се још увек може чути солидан дееп-тецх сет резидента или неки мејнстрим бенд због кога нећете пожелети да прогутате сијалицу.

Труба – Више кафић него клуб, али са супер џез свиркама. Ако не свира неки бенд, онда ди-џеј музику врти са винила. Ретко искуство за 21. век.

Blackstage – Бивша Седамнаестица или Base, зависи како га је ко памтио. Клуб у којем можете чути домаће ауторске бендове. Рупа, али готивна.

ГДЕ ПИТИ И БЛЕЈАТИ

Након пропасти скоро сваке индустрије, изгледа да у Нишу само кафићи успевају. Делом зато што немају посао, а делом зато што их заболе да раде, Нишлије и Нишлијке су у стању да по цео дан блеје на кафи. За продужени са млеком се увек нађе лове и времена. Ако не пушите, ово није место за вас. Број локала за делом за непушаче се може избројати на прсте једне руке, а и ти делови су уређени као тоалети на железничким станицама. Уколико немате проблем са дуванским димом, на коњу сте, само треба да изађете најкасније до пола девет увече како бисте заузели место. Након тога вам преостају једино бензинске пумпе. Вреди изблејати на следећим местима:

Месарица – Оригинални назив је Street Café, али га мали број људи зна и зове тако (некада је ту била месара, а људи тешко мењају своје навике). Овде, за разлику од других места у граду, када поручите еспресо заиста добијете еспресо, а не нафталин растворен у течности за прање стакла. Увек иде добра музика коју власник, иначе Епл геније, контролише преко свог Ајпеда. Неки људи кажу да је једном уз помоћ истог укључио соковник и апарат за сушење руку.

Гнездо и Хедонист – Уколико имате између 16 и 30 година, а не свраћате у један од ова два локала, ви или не постојите или проводите време пијући увин чај и гледајућу римејк Позоришта у кући са кевом. Добра места са интересантним коктелима, кафама и осталим пиздаријама по разумним ценама.

Stock Coffee – Првобитно замишљен као хипстерска кафетерија, али то није, барем не у потпуности. Једино место у граду, поред пумпи, где се може попити Иллy кафа. Има непушачки део који није никако физички одвојен од остатка, значи - нема га.

Казанџијско сокаче – Некада је било пуно занатлијских радњи, а сада је познато по томе што се појављује у оној реклами за пиво са кретенском песмом. Када сви кафићи и кафане избаце баште, кроз Казанџијско сокаче може да прође једино онај клинац из Монтевидеа и то пузећи. Из неког разлога га воле Италијани.

Немир – постоје локали у граду који у свом називу садрже реч „беер", али не наседајте на ту фору уколико не желите да се овердозирате еx-Yу роком и пивом које се може наћи у сваком кафићу. Немир је једина права пивница са преко четрдесет различитих страних и домаћих пива. Имају добру клопу „за набости", слуша се само зајебана музика и лако се долази до њих, само питајте за Шојку.

Ракиа бар – Добре ракије кол'ко 'оћете, а ако се не разумете у домаћи алкохол и све вам имају исти укус, не брините, имају вино и пиво. Прекопута је огроман парк Чаир, па можете да пишате и тамо. Понекад неко свира или пушта музику са лаптопа и дигитрона.

Ако сте ту лети, свратите до Планинарског дома у тврђави (ако још увек буде радио) и Hush-hush bara бара. Одличне баште да се у њима отрезните или баш напротив, што би овде рекли, дотепате.

ГДЕ СЕ ДОБРО ЈЕДЕ

Ниш се не може похвалити неком кулинарском разноврсношћу попут Београда или Новог Сада, али је зато оно што се овде нуди у већини случајева добро, а то је невероватна количина најразноврснијег меса. Мада, и ту треба бити посебно опрезан јер постоји огроман број места где вам могу увалити разна срања, нарочито ако купујете роштиљ на киоску по коме је овај град, макар био, познат. Препоручљиво је склонити се даље од центра и куповати роштиљ на киосцима где вам на лицу места спремају клопу. Ако ништа друго, тако барем имате привид свежине свог оброка. Иако ћете затећи редове испред неких других ћевабџиница, локалци најчешће једу у Малом викенду на раскрсници код Душановог базара, Жутој трафикици (устаљен назив, трафика је заправо зелена) код Саборне цркве, Фамилy'с на Обилићевом венцу или код неког од Новопазараца у граду.

За добар роштиљ је увек боља варијанта отићи у неку од хиљаду кафана колико их има у граду. У Мали подрум, Нишлијску механу и код Мартина можете отићи пешке, али за поједине кафане су вам потребна кола или боље такси уколико желите да уз јело лочете као стока, а желећете. Кола су вам потребна да одете на јагњеће печење и овчију пљескавицу у кафану Даги Плус. Та кафана представља и једини разлог да дођете на Трошарину. Добро је отићи и у Орач прекопута бившег Нитекса, садашњег Бенетона, иако нико у овом граду ништа из тог Бенетона није видео. Ако вам камионџијски амбијент и музика са радија не представљају проблем, треба пробати пљескавицу и бифтек у кафани Мрак. Наравно, ту је и неизоставни Брка, кафана у Јелашници чији власник стварно има бркове и чија храна има лековита дејства. Питање је само да ли због његове локације Брки место овде или у водичу кроз Коридор 10.

Што се фаст фуд клопе тиче, Ниш има тај проблем што, из неког несхватљивог разлога, квалитет хране не може да буде константан. Тако пица једном може да буде супер, а већ други пут би могла да иде на орошавање са Сузаном Манчић. Тако да је окретање ка фаст фоод ланцима попут Мекдоналдса и скоро отвореног Царибиц-а сасвим логично у Нишу. Ако вам је баш мука од роштиља и сличних пиздарија, можете поручити клопу (имају релативно брзу доставу) или отићи до Клуззоа. Ту се могу појести пристојни тостови и палачинке, мада је то више снацк варијанта. Оно што тренутно не прети да усере сопствени укус је паста 2x2. Двојица авангардних буразера бацк2бацк спремају до јаја пасту и избацују фазоне. Добро је и буквално је џабе, једино је проблем што је песто нест'о.

У Нишу сви јуре да једу бурек са којим је слична фора као и са пљескавицама, у преводу – често није ни за курац. Можете га пробати у некој од пекара по граду, али сигурица је једино код Антона. То није пекара. То је институција, културна баштина и објекат под заштитом државе.

Ако сте вегетаријанац, у Нишу сте га мање-више испушили и велике су шансе да неко пуца на вас. Како нема вегетаријанских ресторана, преостаје једино да копате по пекарама, фенси ресторанима или да чекате онај вегански комби са Нишвила.

ДРОГА И ДРОГЕРИ

Иста ствар као и са осталим градовима у Србији. Полиција је спроводила акције, а медији су тријумфално извештавали о заплењеној количини. Углавном, све се теже набавља и сви живи се зентају. Пун је курац пандура у цивилу, рације су једно време биле учестале, па је фрка и око набавке и око конзумирања. У сваком случају, није немогуће набавити, али је доста теже него пре коју годину, а и ништа без особе која ће вас малтене „под руку" одвести код дилера. Ни за ово нема више зајебанције.

ГДЕ НОЋИТИ

Ако сте студент, најбоље је да се неком увалите на гајбу. По том питању су људи овде још увек, хм, гостопримљиви. Преко Аирбнб-а има више могућности за смештај, а у последње време се поред хостела отварају разна мања преноћишта која или имају пресмешан етно назив (Бранков конак, Дукат) или неки бесмислени енглески. Добрим оценама и позитивним коментарима окићени су и Consul Accommodation, Кревет и Доручак, 4Rooms (ваљда нема никакве везе са истоименим филмом). Цене се крећу између две и пет хиљада, што је јефтиније од хотела који могу набити цену и по десет хиљада за ноћење.

ПРЕВОЗ

Ниш је 1930. године добио трамваје, а онда је директор саобраћаја, иначе велики визионар, изјавио да ће трамвај бити превазиђен као средство јавног превоза, те их 1958. укида и на њихово место долазе аутобуси. Од тада, па до данас, никада ништа није било у реду са Ниш-Експресовим аутобусима. Једном је неки човек рекао нешто лепо за нишке превознике и одмах након тога се отровао цијанидом. Можете се возити њима, можете се и шверцовати, али ни једно ни друго није препоручљиво. Као пензионер овде немате бесплатан превоз, јер су градске власти нашле начин да суптилно ставе до знања да их заболе за то. Ако баш морате да одете до неке вукојебине, боље узмите такси, који није прескуп. Нишки таксији нису специјално другачији од осталих у Србији. Немају зимске гуме, возачи не слушају радио Б92 и мисле да је потпуно бесмислено студирати било шта на Филозофском факултету. За разлику од новосадских таксиста, не смарају о ратишту и користе и друге брзине осим прве две. Али, с обзиром на величину града и позицију објеката од важности, најбоља је варијанта свуда ићи пешке.

КУЛТУРА

Ни у Нишу за њу нема пара нити има било какве назнаке да ће икада бити. Заправо је интересантно како о култури у Нишу много више воде рачуна људи из Француског института. Традиционално се у Ноћи музеја људи највише фолирају да им је стало до културе, али и у току године се могу наћи интересантне поставке у Галерији Србија, Павиљону у тврђави и Нишком културном центру. Ту је и Народни музеј где доводе клинце да гледају камење и део нечега што би требало да представља кашику. Ако вас баш занима историја, обиђите Тврђаву, Бубањ, Ћеле Кулу и Чегар . И слободно напишите неки ревиеw о Медијани како би Нишлије добиле бар неки увид како то изгледа.

Позоришта – Људи из нишких позоришта имају тежак задатак пред собом, да направе нешто у граду у којем људе заболе за позориште. Репертоар Народног позоришта није лош, али се не може рећи ни да пуца од променљивости. Има гостовања с времена на време, али ипак далеко мање него у Београду. Људи из Академског позоришта раде добар посао и кажу да је Луткарско супер за клинце, мада је мени увек изгледало сабласно.

Филмски/ Музички фестивали – Током године се одржавају бројни мањи фестивали и циклуси филмова у НКЦ-у и биоскопу Купина. Обично иду филмови са ФЕСТ-а и Слободне зоне, а ако се у том периоду нађете у Нишу обиђите и Фрее Нет Wорлд – фестивал краткометражног филма. Најпопуларнији су одувек били Филмски сусрети који се одржавају у августу, међутим, у последње време достижу рекордну посећеност како се повећава шанса да сретнете Милоша Биковића у шортсу. Шта ли нас тек чека на овогодишњим јубиларним педесетим?

Откако је Нисомниа престала да буде „она Нисомниа" Ниш је изгубио шансу за свој пандан Егзиту. Било је ту покушаја разних пивских и дуванских компанија да извуку фестивал или направе нешто слично, али то би се махом завршавало ненормалним кашњењем хонорара за извођаче и сличним срањима.

Али је Нишвил зато друга прича. Они увек кукају за кинту и увек направе одличан фестивал. Заправо је Нишвил једини разлог да волите Ниш у августу. Уколико не стојите међу идиотима који су дошли да размене искуства са грчких летовалишта, можда чујете неке од најпознатијих џез извођача. Још боља фора је Јам сессион који се сваке вечери по завршетку програма на главној бини одржава у дворишту Универзитета.

ШОПИНГ

У Нишу су цене гардеробе и технике једнако малоумне као и у осталим градовима Србије, само што у поређењу са стандардом живота овде то изгледа још небулозније. Стога је боља варијанта да једноставно продужите до Софије. Ако баш желите нешто овде да пазарите, можете да посетите две кул продавнице које не можете наћи баш у сваком месту.

Стрипарница  Južni Darkwood – Велики избор домаћих и хрватских издања по повољним ценама. У њој раде људи који заправо знају нешто о стрипу и лако вас могу убедити да купе више него што сте планирали, што никада није лоше када су стрипови у питању.

Vintage Shop – Продавница винила и аудио опреме. Можете преко њих и да наручите плоче уколико имате времена да сачекате. Иста екипа често организује и берзу плоча и дискова.

ШТА ТРЕБА ИЗБЕГАВАТИ И КАКО ДА НЕ БУДЕТЕ ДОМАЋА ВЕРЗИЈА ИЗГОРЕЛОГ ЕНГЛЕЗА У ЧАРАПАМА И САНДАЛАМА

Не постоје неки специјални крајеви града које би требало избегавати. Океј, не би требало да идете на Ледену Стену или у насеље Ратко Јовић јер тамо нема ништа да се види осим пластичних кеса, али не постоје посебно зајебани крајеви где ће вас сигурно опљачкати и пренети вам хламидију. Ипак, уколико не желите да вас посматрају као туристу-кретена, постоје неке ствари које би требало да избегавате, а то су:

- Сликање за столом са Калчом и Сремцем – не постоји начин да не изгледате као кретен.

- Људе који вам у Обреновићевој прилазе са „Извини, може једно питање?"

- Пераче шофершајбни јер су плаћеници који шурују са НВО сектором и возачима Заставе 10

- Баскере, али само оне са појачалима што увек свирају Рибљу чорбу, остали су кул

У сваком случају, немогуће је набројати све. Ко зна шта ће се ново десити или затворити док ви одлучите да посетите Ниш. Дођите да се зајебавамо. И нема везе ако не знате ништа о Константину и Миланском едикту. То нико ни овде не зна. Само се курчимо.

vice.com