Да ли су Срби лењ народ?

На овакве тврдње човек и не мора озбиљно да се осврће. Међутим, у последње време чак и угледни политичари наше драге Србије исказују исто мишљење о сопственом народу. Па и премијер, као први из политичке српске елите, неретко потенцира српску лењост! Па да ли премијер баш увек у праву?

Усудио бих се да помало противречим и оваквом интелектуалном и људском великану. Макар малчице. Јесмо ли лењи и неспособни? Ко је у Србији лењ? Можда сељаци? Они што раде по киши, сунцу, снегу и кијамету, од јутра до сутра! Што хране овај народ. Треба проћи моравском долином око Лесковца и видети хиљаде пластеника. Све је то вредан српски сељак обрадио, засејао и произвео. Или војвођански паори, шумадијски воћари, ариљски произвођачи малина.

Уосталом, по целој Србији су сељаци вредан и трпељив слој друштва. Е, сад, то што они произведу, а држава не откупи и извезе у свет, не кривимо сељаке. Зна српски сељак и свиње да одгаји. Још од Милоша Великог били смо извозници свиња у Европу. Не треба нам никакав Тенис свиње да узгаја по Србији. Наши ће их одгајити а ова држава, ако је нечему дорасла и ако је воде способни људи, нека организује производњу, да откупи тржне вишкове и нека извезе у свет; за доларе или евре, свеједно!

Јесу ли лењи приватни занатлије, власници трговинских и угоститељских радњи, што неуморно раде по 18 сати дневно? И  што стрепе од муштерија неплатиша, разноразних инспекција, од претераних пореза и такси, скупог горива, струје, неуредних добављача? Можда су лењи зидари који раде на плус 40 степени, верајући се по скелама и крововима, све стрепећи да ли ће им труд бити плаћен на крају? Више се плаше за зараду него ли од могућности да се стрмоглаве на бетон или јаму коју су управо ископали!

Не верујем да су готовани ни они малобројни индустријски радници који раде као "јевтина радна снага" код страних и српских капиталиста. Услови рада и код једних и других слични су. То јест, такви су да не служе на понос. А људи раде и не буне се. Јер у држави је толико добро кренуло да ни такав посао не смеју да напусте. У противном следи улица. Евентуално бувља пијаца.

Кад већ поменух бувљак убеђен сам да ни јадници који хлеб зарађују на овим тржницама не спадају у ленштине. Нипошто. То су тек вредни и издржљиви  људи који се целог дана на сунцу, односно мразу упорно и стоички боре за корицу хлеба. Не својом кривицом, наравно. Нису криви што им је транзициона власт уништила фабрике и предузећа, па сад у зрелим годинама други избор и немају, већ да дрежде на улици и импровизованим тезгама!

Иначе, транзиција у Србији траје скоро три деценије а већина усрећитеља из садашње и прошлих власти на сцени је све то време. Једном у министарским улогама, други пут у посланичким клупама, као чланови управљачких одбора, савета и слично. Али, непрекидно су ту негде. Стога и не треба да чуди што смо оволико успешни!

Зато мислим да не треба уопштавати појам лењости на читав народ. Има, свакако, и лењих у Србији. Као и свуда другде. Ипак, те лење треба потражити у државним службама. Тамо раде људи који су већином незадовољни платом, положајем и условима рада. А опет не дају отказ на радно место. И многи од њих се понашају осионо и дрско као да народ постоји због њих а не они због народа. Ко им дозвољава такво понашање и ко треба да их контролише, надгледа и евентуално казни због нерада или лошег рада, није питање за народ.

А народ је такав, какав је. Други немамо. Ко није задовољан народом не мора да га трпи. Свет је велики!

Миодраг Тасић

Алексиначке вести