Чарли и слобода говора

Напад и убиство новинара у Паризу имаће велике друштвене консеквенце, свима је било потпуно јасно и то одмах након када се чуло за масакр који се десио у редакцији листа Шарли Хебдо.

У паризу је убијено 12. људи. Новинари су убијени, карикатуристи су убијени, нечији родитељи, синови, ћерке, муж, жена.

Ради се о листу који је био склон изазовима, то им је био својеврстан имиџ и сигурно су делом због тога и сами постали мета јучерашњег напада.

Свaкa провокација  са собом носи и потенцијалне последице, то је нешто што су јако добро знали сви који су се одлучили да се баве новинарством.

И не могу, а да се не заптам, да ли је слобода говора прекорачење границе?

Шта заправо значи слобода говора за јединку, а што за цело  друштво уопште?

У апстрактном ишчекивању потпуне слободе говора често се поједине норме заобилазе.

И враћамо се на наш терен. Питамо се где је та слобода, да наше изабране политичк владаре у сваком тренутку можемо сматрати одговорнима за судбину коју нам кроје, и то увек по свом нахођењу?

Слобода говора мора бити ауторитет и то са крајњим циљем, слобода и слобода без нежељених последица.

Гледајући, тај “део“ слободе говора често се занемарује, а одговорност оних владајућих мери се само на изборима, а не свакаког дана како би и требало.

Узроци, последице,.. да ли су само сарказам и иронија остали као једини начин слободе говора и говора новинарстав, без оне саме суштинске вредности професије?

Пресудите сами.. .

Текст инспирисан догађајима у Паризу, реакцијама колега у окружењу и стањем медија у Србији.