Čarli i sloboda govora

Napad i ubistvo novinara u Parizu imaće velike društvene konsekvence, svima je bilo potpuno jasno i to odmah nakon kada se čulo za masakr koji se desio u redakciji lista Šarli Hebdo.

U parizu je ubijeno 12. ljudi. Novinari su ubijeni, karikaturisti su ubijeni, nečiji roditelji, sinovi, ćerke, muž, žena.

Radi se o listu koji je bio sklon izazovima, to im je bio svojevrstan imidž i sigurno su delom zbog toga i sami postali meta jučerašnjeg napada.

Svaka provokacija  sa sobom nosi i potencijalne posledice, to je nešto što su jako dobro znali svi koji su se odlučili da se bave novinarstvom.

I ne mogu, a da se ne zaptam, da li je sloboda govora prekoračenje granice?

Šta zapravo znači sloboda govora za jedinku, a što za celo  društvo uopšte?

U apstraktnom iščekivanju potpune slobode govora često se pojedine norme zaobilaze.

I vraćamo se na naš teren. Pitamo se gde je ta sloboda, da naše izabrane političk vladare u svakom trenutku možemo smatrati odgovornima za sudbinu koju nam kroje, i to uvek po svom nahođenju?

Sloboda govora mora biti autoritet i to sa krajnjim ciljem, sloboda i sloboda bez neželjenih posledica.

Gledajući, taj “deo“ slobode govora često se zanemaruje, a odgovornost onih vladajućih meri se samo na izborima, a ne svakakog dana kako bi i trebalo.

Uzroci, posledice,.. da li su samo sarkazam i ironija ostali kao jedini način slobode govora i govora novinarstav, bez one same suštinske vrednosti profesije?

Presudite sami.. .

Tekst inspirisan događajima u Parizu, reakcijama kolega u okruženju i stanjem medija u Srbiji.