Анино срце "побеђује" у игри за живот

Иако је од интервенције кардиохирурга прошло готово месец дана, она ипак и даље стрепи од контролног прегледа који је заказан за крај године на коме стручњаци треба да одлуче да ли ће је оперисати.

„Борба за Анино срце“- акција покренута на друштвеним мрежама, а која се касније преселила и на улице Ниша, Новог Сада, Лесковца Врања, Сурдулице... уродила је плодом, јер ова млада жена, мајка шестогодишње девојчице, опет живи нормално, као све друге мајке. Након хируршке интервенције- аблације, на бечкој „АКХ“ клиници, која је плаћена новцем прикупљеним у хуманитарној акцији срце ове храбре жене, опет је нормално почело да куца. Акција која је показала и доказала да наши грађани могу бити муњевито брзи у хуманости, спасила јој је живот, и то када су сви из нашег здравства дигли руке од ње. У последњих годину дана, чак три пута била је животно угрожена, а због срчане слабости није могла ни да се креће, али ни да самостално брине о себи и њеној ћерки. Након урађене интервенције и оспособљавања нерва задуженог за регулисање рада срца, живот јој се драстично променио.

-Хвала свима који су помогли, јер када сам кретала за Беч била сам јако лоше, а и морала сам да се одвојим од детета, прича Ана Тасић. –Међутим након те кратке инервенције буквално сам одмах осетила бољитак, а сада готово месец дана након тога, живим готово као сви здрави људи,шетам са ћеркицом, излазим напоље и уживам у животу, иако чекам да видим какво ће мишљење дати бечки лекари идући пут, додаје она.

У Србију се вратила крајем августа, на радост читаве њене породице и пријатеља. Ипак и даље сви стрепе како ће се ствари даље одвијати, јер агонија њене болести траје предуго, кажу у њеној фамилији. Како наводе, за први одлазак са свим трошковима лечења и боравка, потрошено је око десет хиљада евра, тако да имају сасвим довољно пара и за други одлазак и прегледе, у нади да ће се избећи операција која кошта читавих 50 хиљада евра.

30.августа, а побољшање је, према речима њене породице, било тако драстично да је она села у ауто и 1. септембра одвезла своју ћерку у школицу.

-Били смо пресрећни сви, псебно наша унука, наша мала унукица, јер је побољшање било тако драстично да је она већ 1. септембра одвезла сама своје дете у предшколску установу, вели узбуђено Слађана Станисављевић, Анина мајка.