Бразилац Рафаел воли Ану и Србију

Александру Ану Брајер (25), медицинску сестру из Алексинца, и несвршеног студента архитектуре Бразилца Рафаела да Силвеиру Белмонтеа (31) у Израелу је повезао посао, а затим и љубав коју су 11. јануара крунисали браком. Венчање, грађанско и црквено, којем је претходило Рафаелово крштење у православној цркви, обављено је у Алексинцу уз уобичајено свадбено весеље. Младенци су се потом вратили у град Ејлату, да чекају бебу.

Трагајући за послом, Александра је из Србије у Израел отишла половином септембра 2013. године. Истим поводом али седам година раније, тамо се из још удаљенијег Бразила из града Порто Алегре, са својом породицом доселио Рафаел.

Заједничко за обоје је што имају јеврејске корене. Ана по дединој линији, а Рафаелу је мајка Јеврејка. То им је много помогло да брзо добију радне визе, а Ана посебну захвалност дугује Јеврејској општини у Београду.

- После завршене школе, радила сам три године у струци на одређено време, најпре у болници, а после и код једног лекара приватно - прича Александра Брајер Белмонте. - Како су шансе за стални посао биле никакве, одлучила сам да срећу потражим у Израелу, где су од раније већ била моја браћа по стрицу и тетки.

СЛИКАЊЕ НА БОВАНСКОМ ЈЕЗЕРУ
Међусобно највише комуницирају на српском језику, обоје прилично знају хебрејски, а Ана упорно учи и португалски. Пошто снега нема ни у Бразилу ни у Израелу, Рафаел је инсистирао да се са Аном у венчаници фотографише у зимској идили на Бованском језеру, како би амбијент под белим покривачем показао пријатељима.

Од њих сам и чула да постоји неки Бразилац, који већ говори српски и много воли Србију.

Ана је у граду Ранана близу Тел Авива шест месеци учила хебрејски језик у интернату “Меркоз клита”. За то време од државе Израел добијала је месечну помоћ од око 500 евра. Тренутно ради у спа-центру једног хотела, где је Рафаел шеф сале.

- Преко Анине браће и још неких пријатеља из Србије, почео сам да учим српски, а Ану сам заволео на први поглед - каже Рафаел. - Пошто обоје волимо фудбал, љубав је у старту предриблала наша осећања и довела нас на “луди камен”.

Сада једва чекају да оду у Бразил, највероватније после Аниног порођаја.

- Чим смо уштедели довољно новца, одлучили смо да брак овековечимо баш у Алексинцу - кажу Ана и Рафаел, наглашавајући да им је много жао што из оправданих разлога није могла да дође младожењина родбина, али су ту били његови пријатељи и пријатељице из Београда и Новог Сада. Свадбено весеље протекло је уз српску музику, али нису изостали ни тактови самбе.

У Израелу се живи добро, али је све скупље него, на пример, у Србији, додају Ана и Рафаел. Доста се ради, не постоји дружење као овде, у граду у коме живе нема много кафића и дискотека, а највеће опуштање је одлазак на плажу.

ИСТЕТОВИРАО КАЛЕМЕГДАН

Колико је Рафаел заволео Србију, и то још пре познанства са Аном, а сада посебно, говори и то да је за осам година 13 пута долазио у нашу земљу, од чега пет пута у Алексинац. Пријатељи га одавно већ зову Рафи Србине, што му годи. Не скида тренерку и дрес са грбом Србије и навија за Партизан. На десној руци је истетовирао Калемегдан, а ту је и реч “бре”, као и препознатљив симбол групе “Рибља чорба”.