Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Дан сећања на ромске жртве холокауста - да ли ће бити измештен споменик страдалима у Берлину?

rssBookmark and Share

Ниш 02.08.2020. Јужна Србија Инфо

У ноћи између 2. и 3. августа 1944, око 3.000 мушкараца, жена и деце Рома убијено је у гасним коморама у "Породичном кампу за Цигане‘ у Аушвицу“, подсећају из Лиге Рома - Стална конфернција ромских удружења (СКРУГ). Резолуцијом Европског парламента која је усвојена 15. априла 2015. године, 2. август је званично проглашен Даном сећања на ромске жртве холокауста.

Дан сећања на ромске жртве холокауста - да ли ће бити измештен споменик страдалима у Берлину?

"Те жртве су симболички део од скоро пола милиона убијених Рома у тим незаборављеним временима фашизма.

У знак сећања на невине жртве, ромски народ обележава, заједно са Европским парламентом и појединим међународним организацијама, Дан сећања на ромске жртве холокауста 2. августа.

Сада је тренутак када мора да се разговара и јавно дебатује међу самим Ромима, пре свега, али и са јавношћу у свим европским државама о политици седања и актуелном историјском ревизионизму. Та дебата мора да отвара питања о латентном и манифестном актуелном антициганизму. Тек тада овај и сви наредни „дани сећања на убијене Роме“ и комеморације могу допринети друштвеној афирмацији Рома у данашњем свету.

Нажалост, куллтура сећања код Рома је на врло ниском нивоу. То јесте култролошко, али пре свега, морално питање.

Страх или неслобода јесу можда могуди разлози у многим земљама источне Европе због којих ми Роми јавно и слободно не обележавамо 2. август.

Нису довољне интернетске социјалне мреже. Само сећање и комеморација, без
дебате на ову тему, де остати у празном простору. Без досезања нужног циља – јавног говора о трагедији. Сећање на геноцид према Ромима и комеморација морају бити повезани са актуелном политиком према Ромима у појединим
земљама и доминантним моралним и етичким вредностима.

Такође, ова активност не може бити ограничена само накултурну и симболичку раван, споменике, церемоније, нити може бити сведена само на научне анализе.

Култура сећања не може бити заснована само на анализи прошлости, вед има за циљ да дефинише садашњост, обликује будудност и утиче на обликовање идентитета. Услед овог повезивања прошлости и садашњости, дискусија о томе како се геноцид над Ромима развијао, извршио и памтио од почетка, па до завршетка Другог светског рата, мора укључити и анализу садашњег стања Рома и доминатне политике у многим земљама Европе.

25. јуна 1999. године Немачки Бундестаг је изгласао резуолуцију о томе да се сагради споменик убијеним европским Јеврејима у центру Берлина.

Захваљујуди упорности удружења немачких Рома и Синта, који су се побунили и захтевали и споменик Ромима, саграђен је споменик који се налази у близини Бундестага, недалеко од споменика убијеним Јеврејима. Правда је у овом случају, задовољена.

Но, последње вести из Немачке буде у нама стрепњу да де споменик „морати“ да се помери.

Сама вест и покушај померања тог споменика јесте довољан разлог за забринутост и у том погледу, за суштинско обележавање 2. августа", пише у саопштењу које потписује Осман Балић.


#   Ниш   Роми   логораши   холокауст   фашизам   Осман Балић   Лига Рома СКРУГ   Аушвиц логор   Дан сећана на жртве Рома
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима