Лесковац добија службу за хватање змија

Августа прошле године, у центру Лесковца, испред Народне библиотеке „Радоје Домановић“, пролазнике је усред бела дана уплашила змија уплетена у брисаче аутомобила компаније „Фриком“. Прва ју је спазила продавачица из оближњег киоска која је почела да вришти. Међутим, прави проблем је настао тек онда када су уплашени грађани покушали да се реше нежељеног госта. Звали су полицију, ватрогасце, ветеринарску службу, комуналну полицију, сектор за ванредне ситуације, друштво за заштиту животиња, службу за заштиту животне средине и нико од њих није био надлежан за овај случај. Проблем је решио „паук” Паркинг сервиса који је у пратњи полиције одвезао кола са змијом ван града, како би се вратила у природу, што је, по оцени познавалаца, најисправније решење.

Само неколико сати након тога, змија је примећена на тротоару у улици Васе Пелагића, покушавајући да уђе у гаражу Велибора Митића. Домаћин ју је отерао лопатом. Пре три године, о чему смо иначе писали, змије су плашиле породицу Милошевић преко пута Школе за основно и средње образовање „11. октобар” у Лесковцу. Једна од њих се увукла у кревет Вукашина Милошевића. Годину дана раније, породица Јашаревић у Радничком насељу у два наврата се суочила са нежељеним гмизавцима. Најпре им је неко кроз отворени прозор убацио убијену белоушку, а затим су живу змију пронашли у кревету у којем спава шестогодишње дете. Позвали су ватрогасце који су је убили. Новине су писале да је реч о шарки, али је касније утврђено да је у питању безотровница. Прошлог лета, у току јавних радова, радници су поред Ветернице у центру Лесковца наишли на змију.

Ови и низ других случајева били су повод да град Лесковац и ЈКП „Комуналац” формирају службу која ће се бавити хватањем и збрињавањем змија. Директор „Комуналца” Драган Миленковић каже за „Политику” да ће то бити једина таква служба јужно од Београда и да је та иницијатива већ привукла пажњу јавности.

– Минулих година, у више наврата смо добијали позиве за хватање змије. Звали су нас, рецимо, у случају змије испред библиотеке, али и са бране Барје око које има и отровница – шарки и поскока. Али ми смо били немоћни, јер немамо људе обучене за тај посао. Ових дана, током акције уклањања депонија, наишли смо на легло змија поред реке у селу Горње Стопање. Биле су уплетене у сноп. Због тога смо у сарадњи са градском управом одлучили да формирамо службу за тај посао и одмах после 1. маја послаћемо десетак људи на обуку у Заводу за заштиту природе Србије у Београду. Они тренутно раде у азилу за псе у Турековцу и већ смо одабрали оне који ће ићи на обуку. По завршетку обуке добиће сертификате и ми ћемо им по потреби издавати налоге да хватају змије. Људи су чули за нашу иницијативу и већ су нас звали из Ниша, Прокупља и Власотинца, иако смо још у поступку формирања – каже Миленковић.

Стручњаци кажу да змије избегавају људе и да никада не нападају, осим ако су нападнуте, па морају да се бране. Зато саветују да је најбоље мимоићи их без наглих покрета или сачекати да се повуку. Змије су у Србији законом заштићене и забрањено је њихово убијање и уништавање њихових станишта.

Руководиоца из „Комуналца“ Братислава Кодаловића, правника, који је објавио неколико књига из области риболова и заштите природе, питали смо шта све треба да зна онај ко се бави хватањем змија. Кодаловић је често у природи и неретко се среће са овим гмизавцима, а његов кум је једном приликом по повратку из риболова у ранцу донео змију.

– Мора најпре да зна да на први поглед разликује отровницу од неотровнице. Неотровне змије, које су код нас најраспрострањеније, а то су смук, белоушка и слепић имају главу исте дебљине као тело, готово је срасла са њим, док шарка и поскок имају дебљу главу од тела. Поред тога, отровнице су кратке, највише до пола метра, док неотровне змије могу да буду дуже од једног метра. Треба развити свест да змија није непријатељ. Напротив, она уништава глодаре и друге штеточине – истиче Кодаловић.