Манастир Свети Никола у Куршумлији поново има монаха

Он поручује да манастир треба што пре да се обнови и засија у пуном сјају. Након 850 година постојања, преко 300 година у рушевинама, манастир је опет оживео и делимично оспособљен да сија својом непролазном светлошћу и дише плућима литургијског живота.

Захваљујући младим верницима из Куршумлије, манастир је у протеклом периоду, од 11. октобра, свакодневно био отворен до доласка оца Григорија.  Он је дошао из манастира Гргетег, који је задужбина деспота Вук Бранковића, који је познат и као Змај Огњени Вук. Он  је унук српског деспота Ђурђа Бранковића, а син Гргура Бранковића, слепог хиландарског монаха Германа, где је провео 12 година. Доласком на послушање у овај манастир по први пут је крочио на тле прве Немањине престонице са надом да ће да се обнови и уздигне као некада.

- Манастир Свети Никола у Куршумлији, који сагради Стефан Немања и од овог места начини прву престоницу и расадник духовности и културе, морамо што пре обновити. Да ускоро засија у великом сјају као некада за време Немање- Симеона Мироточивог-појашњава за Топличке вести, протосинђел Григорије.

Сваког дана оглашавају се звона са Св. Николе и у седам часова ујутро позивају на јутрење а у 17 часова на вечерње. Недељом и празником у осам часова звона позивају на литургију.

- Ово место треба да буде српском народу духовно упориште које ће призвати на покајање, уједињење и духовно уздизање. Обновом овог  бисера доћи ће до духовне и материјалне обнове овога града јер свака криза па и материјална доводи од духовне кризе-казао је отац Григорије и позвао верни народ да посети своју светињу.

Иначе, пре три године а први пут после 323. године, јерођакон Роман дошао је са још два монаха и постављен за намесника ове светиње. Касније се придружује и отац Атанасије. Недуго затим, отац Роман се враћа подно Острога. Отац Атанасије остаје сам да брине о светињи све до 11. октобра, када је послат на послушање у манастир Липовац. Од тада викендом у манастир је долазио отац Василије, све до пред Васкрс, када је отишао поново у свету земљу Јерусалим. Након Васкрса отац Атанасије долази повремено, а у међувремену верници су се старали да манастир буде отворен.