Најпознатији српски угоститељ на Касандри

Војислав Симић Сима из Алексинца је пет година покушавао да се запосли било где у Србији и када је изгубио сваку наду, отишао је у Грчку да бере воће, преноси Танјуг.

Први новац који је уштедео од брања маслина и јужног воћа уложио је у ресторан у селу Афитос на полуострву Касандра. После петнаест година рада у Афитосу, Сима има четири ресторана и више од 70 запослених.

Нема тог туристе који је посетио село са каменим кућама Афитос на обали Егејског мора, а да није бар кафу попио у неком од Симиних ресторана.

Сима је и сада као и пре деценију и по убеђен да је једини рецепт за успех упоран рад и поштење.

"Рецепт је јасан, бити упоран и веровати у самог себе. Бити упоран у послу и волети онај посао којим се бавите и ту је увек успех. Прва подршка ми је од бога, а затим пријатељи и сви људи у овом селу", прича Сима.

Мештани Афитоса су од првог дана пружили подршку вредном Србину. Његове ресторане једнако воле Грци, Срби и сви они који посете то мало место на полуострву Касандра.

"Сима за свакога има добру реч и свакоме жели да помогне. Он има загрљај за сваког, био он Грк или Србин. Ја сам радила код њега четири године и добро га познајем, као брат ми је, по карактеру смо ми Срби и Грци слични, мало нервозни, али се волимо", прича Елена Павлидис.

Сима је познат и по несебичној помоћи сваком ко се нађе у невољи у том делу Грчке.

Признаје да људима помаже, јер су и њему пуно помогли кад је дошао у Афитос.

"Нас Србе Грци искрено обожавају, тако да могу да кажем да сам имао и привилегију у односу на све остале", коментарише Сима.

Иако га у Афитосу сви воле и поштују, у тајности против њега припремају "опасан" план.

"Покушаћемо да га 'гурнемо' да се ожени и мислим да ћемо успети", открива план председник Афитоса Василио Леонидас.

Војислав Симић Сима објашњава да није заборавио и родни крај, годишње бар седам, осам пута дође у Алексинац где се укључује у хуманитарне акције.

Каже да нестрпљиво чека изградњу Коридора 10 од Лесковца до Врања, јер би тада од Афитоса до родног Алексинца путовао највише пет сати.