Не бира посао: Дан на градилишту, јутро на факултет

Каже да од 4. разреда основне школе физикалише на градилиштима како би породици помогао да преживи, али и да га то није спречило да завши студије. Међутим, чињеница да ће ускоро добити и титулу мастер нимало му није помогла да дође до сталног посла.

- Ако немаш везу, немаш ни посао. Само ове године сам послао 50 CV-јева, ни на један нисам добио одговор. Не могу да се запослим ни са средњом школом. Кажу, ускоро ћеш да дипломираш па ћеш да тражиш одговарајуће радно место и већу плату. Био сам у Београду, Крагујевцу, Крушевцу... и свуда добијам исте одговоре. Преквалификован сам и за магацинера, бригадира, чувара. Не бирам посао, само да буде стални, али нема ништа - каже Миша.

Некада на градилишту остане и до поноћи, али га то не спречава да ујутро буде на факултету у Нишу. Возом из Житковца.

Живи с родитељима, једини редован приход је очева пензија од 9.800 динара и социјални додатак од 4.500 динара.

- Зарадим од физикалије до 30.000 динара. Сада сам успео да нађем посао у наредних месец дана, али шта после. Свестан сам тежине ситуације у породици и у држави, па ме није стид да радим као физички радник. Добро је да има посла и с лопатом, бар ћемо зарадити нешто до неких бољих времена - прича Миша.

Каже да на градилишту зна све послове да ради, а што не зна - спреман је да научи.

- Ништа није тешко ако постоји воља. И када се студира машинство и када се ради на грађевини. Сада копам канале и радим на развлачењу жице, али знам скоро све физичке послове. Кад нешто и не знам, брзо научим. Гледам како се ради, питам некога - поверава се Миша.