"Пироћанци нису шкртице"

Овај млади авантуриста на пут кренуо је са жељом да прође кроз што већи број европских земаља и да у свакој од њих освоји највише врхове.

Деветнаестогодишњи Пољак из Познања Франек Шургит на свом путешествију по Европи које је започео још 10. октобра, у проласку кроз Пирот задржао се дуже него што је планирао и тамо је већ стекао велики број пријатеља.

Највећи део пута, а до сада је, како каже, прешао преко 4.000 километара, пропутовао је ауто-стопом, а у свега пар наврата је користио аутобус и воз како би прешао краће релације.

Након освајања највишег врха Старе планине Миџора, Франек се обрео у Пироту. Планирао да преспава у шатору недалеко од центра града, али је упознао нове пријатеље који су му одмах понудили преноћиште, храну, али га и угостили на слави.

- Кренуо сам од куће, неколико дана био по пољским планинама и онда решио да стопирањем прођем што више земаља, освојим што више највиших врхова. Прошао сам Словачку, Румунију, тамо сам освојио највиши врх те земље, прошао Мађарску, дошао у Србију, у Београду сам провео једну ноћ - каже Шургит.

Пошто је освојио највиши врх Миџор на Старој планини на 2.169 метара надморске висине, у Пироту је почео да тражи место да поставим шатор.

- За веома кратко време сам упознао нове пријатеље који ми нису дозволили да спавам у шатору већ примили код себе на преноћиште тако да сам у Пироту провео чак четири дана - каже Франек и додаје да нигде није срео тако дивне људе као у Србији.

- Сви су спремни да помогну без икаквог условљавања, у Пољској није тако. Пирот је заиста фантастичан град са дивним људима. Најбоље искуство сам доживео у Пироту где се по први пут на путу осећам као код куће. Упознао сам дивне пријатеље у Пироту Жељка, Ивана, Марију, Ивану, Луку и друге. Сви су дивни и већ су ми дали надимак Френки. Мој нови пријатељ Иван Меденица ме водио и на славу код својих родитеља и то је заиста потпуно ново искуство за мене, заиста сам одушевљен гостопримством и вашим обичајима - каже Франек.

Оно што је овог младог Пољака посебно одушевило јесте храна.

- Храна је овде заиста невероватна, изузетно укусна, пробао сам и бурек и пљескавицу, а на слави сам пробао и пуњене паприке, сарме, заиста је одлична. Пробао сам и много слаткиша који су потичу из Турске. Заиста сам одушевљен Пиротом, Србијом и храном - закључује Шургит.

Пироћанац који је свог новог пријатеља угостио у свом дому, али и на слави код својих родитеља, Иван Меденица каже да су свог новог пријатеља упознали сасвим случајно на Кеју поред Нишаве у центру града.

- Био је одушевљен јер је по први пут имао прилике да се сусретне са славским обичајима у Србији. Мислио сам да и они, пошто су Словени, имају славе, али они то ипак немају па се по први пут сусрео са тим нашим обичајима. Пробао је пуњене паприке, сарме, туршију и наравно српску ракију тако да је био одушевљен. Све му се свидело, а највише гостопримство на које је наишао - каже Меденица.