„Jumko“ se vraća iz mrtvih

Jumko” raspisao konkurs za nove radnike - vest je, s obzirom na situaciju u kojoj se ova fabrika donedavno nalazila, više ličila na prvoaprilsku šalu. Međutim, ispostavilo se da je tačno i da je za mašinama već 50 radnika, a traži se barem još stotinak.

- Ugovorili smo značajne poslove i do februara moramo da završimo - kaže Zoran Stošić, generalni direktor “Jumka”. - Tražimo iskusne konfekcionare, a njih, nećete verovati, nema na evidenciji tržišta rada.

A pre godinu dana, kad je Stošić seo u ovu vruću fotelju, druge su ga brige morile. Zatekao je prazne magacine i dugove. Radnici su više štrajkovali nego što su radili, jer posla nije ni bilo. Bez obzira na sve, Stošić je verovao da za “Jumko” ima nade.

“Jumko” jedini u Srbiji može da ponudi zaokruženu proizvodnju - od predenja, preko bojenja do šivenja.

- To naručiocima posla mnogo znači, kad mogu sve na jednom mestu da završe - objašnjava Stošić.

NEKAD BILA IMPERIJA

Nekad je na ulazu u Vranje pisalo “Dobro došli u Jumko imperiju”. Iako je mnogima ovaj natpis zvučao pretenciozno, nije u njemu bilo neistine. Jer, u zlatna vremena u ovoj fabrici je radilo “pola grada” - čak 13.000 radnika! “Jumko” je nekad bio toliko moćan da je imao sopstveni fudbalski, rukometni i streljački klub, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Olimpijski bazen izgrađen je očas posla, a teren fudbalskog stadiona po kvalitetu mogao je da se meri sa beogradskom “Marakanom”. Kao simbol moći izgrađena je upravna zgrada sa deset spratova. Širom bivše Jugoslavije “Jumko” je imao 500 prodavnica i robnih kuća. Prosečna zarada bila je 2.000 maraka, a redovno se delila i trinaesta plata.

A, to je i bio glavni “Jumkov” adut kad su ugovoreni poslovi sa Vojskom Srbije, Poštom, “Elektrodistribucijom” iz Kragujevca, policijom, beogradskim “Vodovodom”. Mašine su ponovo zabrujale. Prevedeno u brojke, ove godine će sa proizvodnih traka sići 1.500 tona prediva, 250 tona konca, 25 miliona metara tkanine i milion konfekcijskih proizvoda. Mesečna proizvodnja “Jumka” vredi između 60 i 70 miliona. Dovoljno da 1.800 radnika redovno prima plate. Doduše, zarade su više nego skromne, ali ljudima koji mesecima nisu radili i te kako znače stalni prihodi.

- Naravno da bismo voleli da povećamo plate, ali naš veliki problem je što za energente trošimo kao da ovde i dalje radi 9.000 ljudi, a ne pet puta manje - kaže Stošić. - Jednostavno, tako je napravljen sistem da kad se uključi grejanje zagreva se svih deset pogona, a radi se samo u tri, a to su ogromne površine. Pa, samo pogon predionice ima 30.000 kvadrata.

Uradili su, kaže, elaborat o energetskoj uštedi i poslali ga nadležnom ministarstvu. Ako se prihvate njihove ideje, mesečno bi umesto 25 miliona dinara koliko daju za struju, vodu, gas i mazut trošili deset miliona manje. Značilo bi im tih deset miliona, jer je to četvrtina njihovog mesečnog platnog fonda.

- I pamuk je strahovito poskupeo. U januaru je šleper pamuka koštao tri milona dinara, sada je sedam. A nama treba pet šlepera mesečno. Kad bismo kupovali za godinu dana unapred značajno bismo snizili cenu, ali mi kupujemo od posla do posla, jer nemamo tolike pare da damo ođednom - jada se Stošić.

U “Jumku” ne kriju da još imaju i velike dugove. Ali, kako se najveći deo tog duga odnosi na poreze i doprinose, a država je vlasnik 63 odsto akcija kompanije, očekuju da im ona i najviše pomogne. Uostalom, obećao im je to i predsednik Boris Tadić, kad je letos posetio “Jumko”. Rekao je tada da je država voljna da subvencioniše preduzeća pod uslovom da imaju perspektivu. A “Jumko” je ima i to je vidljivo na svakom koraku.

Zbog toga Stošić i u sledeću godinu gleda sa mnogo optimizma. Kaže, biće posla. Nedavno je u Vranju bio Goran Ćirić, direktor PTT Srbije. Najavio je nastavak saradnje sa vranjskim tekstilcima.