Novi namet - porez na oranice

Zakon se primenjuje od početka ove godine, a koliki će taj iznos biti, zavisi od lokalne samouprave u kojoj žive, to jest imaju oranice.

Recimo, za hektar poljoprivrednog zemljišta koji vredi 5.000 evra, godišnji porez na imovinu, uz utvrđenu stopu od 0,3 posto, biće 15 evra po hektaru.

Ako je prosečna cena hektara 3.000 evra, porez će biti oko devet evra, ili hiljadu dinara, za godinu dana.

Do 2013. porez na zemljište se određivao na osnovu katastarskog prihoda. Katastarski prihod bio je izuzetno mali, tako da se, po oceni nadležnih, na taj način nije mogao utvrditi realan porez. Recimo, na osnovu tih parametra dešavalo se da neko za 20 hektara dobije desetak dinara poreza, objašnjavaju stručnjaci iz te branše. Poljoprivrednici mahom nisu ni dobijali porez na imovinu jer je Poreska uprava slala samo rešenja koja su iznosila više od stotinu dinara godišnje, a takvih nije bilo mnogo. Sad je zakonodvac doneo drugačiji zakon, koji se primenjuje od početka ove godine. To je, objašnjano je, realan porez i plaća ga samo onaj ko ima zemljište. Onaj ko ima više zemlje – platiće više, ali je zakonodavac imao u vidu da takvi ostvaruju i veće prihode.