U prokupačkim šljivicima umesto radosti, zabrinutost

Proizvođači su nezadovoljni otkupnom cenom od oko 15 dinara budući da se početkom nedelje za kilogram tog voća davalo duplo više.

Hladnjačari kažu da nemaju mesta za skladištenje, da su ruski kupci po konzumnu šljivu otišli u Moldaviju gde je rod takođe dobar.

Imamo li recept za voćku po kojoj volimo da nas prepoznaju u svetu? U privrednoj komori Srbije kažu da je rano za strah od toga da ruski kupac neće doći po svežu šljivu.

„Ja mislim da je rano za takve neke analize, s obzirom na to da je prošle godine izvezeno 11 miliona dolara sveže šljive u Rusku federaciju i dva miliona vrednosti suve šljive, mislim da je to još uvek dobar potencijal“, ističe Nenad Budimović iz PKS.

Sa 4.500 tona izvezene suve šljive lane smo zaradili koliko i sa 18.000 tona svežeg ploda. Srbija ima mnogo malih sušara koje rade po različitim standardima iako strani kupac traži velike količine robe istog kvaliteta.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su izdvojili i sredstva za usaglašavanje standarda prerade.

„Ministarstvo je za 2016. godinu predvidelo za izgradnju ali i za opremanje sušara za voće, i u tom smislu subvencionišu se sušare sa 40 od 50 odsto u sredstava u odnosu na ukupnu vrednost investicije“, kaže Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede.

Poslednjih godine se je više modernih zasada sorti za jelo i sušenje, stručnjaci kažu da ni ih trebalo sačuvati od virusa koji preti iz starijih šljivika.