Rajić: Prosečne plate u Srbiji manje nego u Angoli, Malaviju, Svazilendu, Kongu, Bocvani...

On je podsetio da je u 2016. godini prosečna neto plata u Srbiji iznosila 397,49 dolara ili 46.097 dinara.

"Niže prosečne neto plate nego u Srbiji u prošloj godini imali u zaposleni u Mauritaniji - 332,68 dolara, Gani 313,82 dolara, Keniji 279,03 dolara, Ruandi 270,22 dolara, Tunisu 269,34 dolara i Togu 249,93 dolara", rekao je Rajić.

Prosečna plata u Srbiji  2016. godini, prema njegovim rečima, bila je veća i od plate zaposlenih u Nigeriji 230,31 dolara, Somaliji 202,86 dolara, Ugandi 164,94 dolara, Egiptu 157,69 dolara, Senegalu 140,09 dolara i državi Mali 114,20 dolara.

Dodao je da su više prosečne plate od građana u Srbiji u prošloj godini imali zaposleni u Angoli, Libiji, Zambiji, Lesotu, Južnoafričkoj Republici i Malaviju, gde su iznosile od 1.806,50 do 1.126,12 dolara.

"Srbiju su pretekli i Liberija, Namibija, Gabon, Svazilend, Kongo, Bocvana, Sudan, Džibuti, Obala Slonovače, Čad, Tanzanija, Ekvatorijalna gvineja, Maroko, Mozambik i Zimbabve, gde su plate iznosile od 998,93 do 397,78 dolara", rekao je Rajić.

Većini tih zemalja, prema njegovim rečima, nedostaju osnovne životne namirnice i prinuđene su da ih uvoze, za razliku od Srbije koja ima i viškova za izvoz.

"Do 2008. godine neto zarade u Srbiji osetno su rasle jer je to bio period privatizacije pa je država punila budžet za zarade u javnom sektoru koje u značajnoj meri utiču na prosek zarada u zemlji jer u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama radi više od 42 odsto zaposlenih u Srbiji", rekao je Rajić.

Dodao je da je 2008. godine započela svetska kriza ali da je značajan broj afričkih zemalja i u tom periodu imao stalan razvoj i rast u odnosu na Srbiju.

"Ovakvi rezultati pokazuju da koncepciju razvoja ekonomije u Srbiji treba pod hitno preispitati jer je Srbija po stanju u ekonomiji na nivou srednjerazvijenih afričkih zemalja u kojima vlada bezakonje i korupcija", ocenio je Rajić.

Privrednici u Srbiji, prema njegovim rečima, godinama traže promene u privrednom sistemu zemlje i drugačiji pristup razvoju u kome će se dati veći prostor preduzetničkim idejama i obrazovanim i kreativnim pojedincima.

Dodao je da se parafiskalni nameti moraju ukinuti i smanjiti birokratija da bi se olakšalo poslovanje.