Smrt starih zanata: Posla bilo za časovničara, tašnera i dva kožara

Samo dva kožara, jedan časovničar i tašner u toku protekle godine uspeli su da dođu do posla. Za voskare i krznare radnih ponuda nije ni bilo. Zanatlije kažu da država, osim što im ne pomaže dovoljno, slabo radi i na njihom očuvanju kroz sistem školstva.

Pocepane jakne i iznošene cipele, stare torbe i polomljene kofere u jednoj od retkih zanatskih radnji u prestonici popravljaju čak tri člana iz tri generacije porodice Popović. Deka, sin i unuk zajedničkim snagama bore se za opstanak. Posla ima, ne žale se.

"Mi možemo, radimo kao jedan kolektiv- familijarno. Ali mora mnogo da se radi. Radi se od osam do dvanaest sati ponekad, kad ima posla, kaže zanatlija Tomislav Popović.

Vreme, kažu, zanatlijama "ne ide baš na ruku". Najstariji član pamti i bolje dane. Razlika je osetna, a konkurencija nemilosrdna.

"Ranije dok je bila Jugoslavija, radili smo razne poslove za velika preduzeća. Sada kad su Kinezi ušli i uneli svoju robu, mi smo "spali" da radimo opravke, kožne galanterije i cipela, napominje Mirko Popović.

Zbog ekonomske krize, na prste jedne ruke mogu se prebrojati oni koji od zanatlije zatraže novi kaiš, cipele ili jaknu. Novo se ređe kupuje, a staro sve češće popravlja.

Građani kažu da nose na popravku torbe, kaiševe i obuću. Neki, međutim, smatraju da su današnje stvari zbog jeftine proizvodnje nekvalitetne i da imaju svoj rok trajanja.

Samo u prestonici ima oko 7.500 zanatskih radnji, a u Srbiji je nezanemarljiv broj preduzeća koja zanatlijama nude radna mesta. Pošto zanatska zanimanja nisu dovoljno popularna, te firme retko koga i zaposle.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić napominje da je bilo stranih kompanija, koje su tražile su određen broj zanatlija. Odgovorili smo im da mi nemamo škole za to ili razreda u kojima bi se đaci obučavali niti ima dovoljno praktične nastave, kaže Rajić.

Prema njegovim rečima, zanati, u određenim delovima Srbije u kojima su investitori hteli da ulože novac, praktično su izumrli.

Zanate od izumiranja zapadne zemlje štite školskim sistemom, gde su, kao u Nemačkoj ili Austriji, njihovi đaci, pored željene srednje škole, u obavezi da izuče i neki od zanata. Naši učenici sve ređe biraju zanat. Kažu, mnogo truda, a zarada mala. Zato ne čudi što su srpske zanatlije u proseku sve starije, a mladih šegrta u njihovim radnjama sve je manje.