Angro pljačka Angro prometa

Sumnjiva lica, sumnjive procene i sumnjiv proces aukcije,  a samo jasna tišina i strah da se priča i pita o koristi ili šteti za grad i radnike oko imovine ovog preduzeća dokaz su povezanosti kleptokrata i kontroverznih biznis patriota.

Krenimo redom ko je pojeo koliko parče od kolača čija je realna vrednost procenjena na 30 miliona eura 2008.godine. Učesnici: Veselin Rutović, brat vlasnika hotela ''Splendid'' i vlasnik dobre volje da dobije deo kolača državne imovine; Đorđije Nicović, vlasnik i kupac do tada 41 preduzeća u Srbiji, a u tom trenutku filantrop preduzeća uz Južnu prugu (1.maj Pirot i Niteks Niš). Logika kaže ''alavi tajkun''; Konzorcijum trgovinskih preduzeća ''Miloščić'' i ''Impeks promet''. Logika kaže trgovci ljudi žele da podele dućane u svom gradu i razvijaju se dalje; Lobi učesnici koji ne ulaze već lobiraju na sred hodnika tako snažno da niko ne sme ni da uđe ni da izađe, Srđan Adžemović i Sreten Jocić, naš gastarbajter iz Amsterdama kome su ruke vezane za legalan biznis, ali kako sam kaže voli da pomaže prijateljima na aukcijama državnih preduzeća.

Po prvi put se organizuje aukcija zatvorena za javnost. Lobisti ubeđuju i rukovodstvo Angroprometa da ne prisustvuju već da u hodniku sačekaju i saznaju kako su prošli oni, radnici i grad. Početna cena bila je 4 miliona evra. Već kod sume od 6 miliona evra skrenuta je pažnja Miloščiću i Impeksu da ne dižu olako tablice (nakon privatizacije uhapšeni su i vlasnik Miloščića i vlasnik Impeksa – neko je održao reč). Malo uz mišiće malim skretanjem pažnje stiže se do prodajne cene od 16.8 mil.evra za sto lokala na ekskluzivnim lokacijama i oko 4000m2 magacinskog prostora u blizini centra grada Niša. Kako je Agencija za privatizaciju bila u službi sumnjivih lica i sumnjivog kapitala, službenicima nije smetalo što gospodin Rutović nema bankarske garancije, važno je da ima dobru volju i da ih je gospodin Jocić častio galantnim ručkom u hotelu ''Moskva''. Par meseci kasnije Rutović, srećni dobitnik na aukciji ustupa ugovor i obaveze firmi d.o.o. ''Botlegers'' Beograd. Kako je i ranije kroz razne sumnjive privatizacije u Srbiji dokazano da u Agenciji za privatizaciju rade slabovida lica i lica koja imaju problema sa zdravom logikom, ne čudi ih što na dan preuzimanja Angroprometa firma ''Botlegers'' u APR-u ima prijavljenih nula radnika, nula dinara, jednog pravnika i osnivača Miodraga Joksimovića – Mišu Omegu.

Tim ekspertima sa invaliditetom nije potreban osnivački ulog niti solventnost ''Botlegersa'', važno je da veruju u trgovački potencijal Miše, alfe i omege sumnjivih firmi i narko kartela. Proverena taktika ''sipac u gredi'' koja se pokazala uspešnom u mnogim društvenim preduzećima, primenjuje se i u Angroprometu. Narednih godinu dana po veoma povoljnim uslovima ''Botlegers'' izdaje hrvatskoj kompaniji ''Idea'' imovinu nekad najvećeg trgovinskog preduzeća u Nišu. Dok gricka imovinu tokom godine sipac iz ''Botlegersa'' otkupljuje u celosti akcije ''Angroprometa''. Kako to po običaju biznis patriote ne menjaju pravila igre ''uđi, upropasti, unovči'', gle čuda, Idea za 27 mil.evra kupuje Angropromet od ''Botlegersa''. Vidi se i ovde rukopis biznis patriota da društvena imovina pravu vrednost ima tek kad postane njihova svojina. Patriotski je da ako nešto državno vredi 30 mil. evra vi platite 31, da firma ostane i dalje srpska, a ne da je preprodajete hrvatima, jer ste u svom patriotizmu govorili da novac od trgovine narkoticima u svetu patriotski ulažete u rođenu domovinu.

Nažalost, Nišlije imaju 61 odbornika u Skupštini grada koji bi trebalo da brinu o imovini grada i štite interese Nišlija i domaćinski raspolažu imovinom grada. Pitanje je zašto nisu hteli ili smeli da postave odbornička pitanja vezana za Angro pljačku Angroprometa:

Da li je ''Botlegers'' ispunio sve klauzule iz ugovora sa Agencijom za privatizaciju?

Da li je grad Niš dobio celokupan iznos koji mu pripada od privatizacije Angroprometa?

Ko i koliko je profitirao – radnik cvrčak, a koliko sipac – biznis patriota?

Bivši radnici Angroprometa i Nišlije sa Čegra