Izborna trka IX

Do sada je bilo reči o osam koalicionih lista. Ako i ne uspemo o svima da prozborimo koju reč, nije tragedija. Zato ćemo danas kazati koje slovo o Demokratskoj stranci Srbije i o pokretu "Dveri:" Zbog čega ovaj izuzetak? Do sada smo govorili o jednoj listi, a sada se razmatra o dvema?

Nedostatak vremena, kao što rekosmo, a drugo što među ovim političkim akterima i nema neke suštinske razlike. Makar autor ovog pisanija ne primećuje neku značajniju suprotnost u njihovim programima, smernicama, planovima i idejama. Sudeći po onome što se čuje u retkim njihovim nastupima u medijima.

Dakle, u čemu se razlikuju, a u čemu su slični? Izgleda da je sujeta u pitanju. Iliti gordost, po srpski. A gordost je greh za vernike. Za hrišćane, pogotovu. Prvi u nizu. Najveći greh! Umesto što su gordi i smatraju da samo jedni, odnosno drugi imaju  pravo na bliskost s Rusijom i ruskim narodom, što su protiv NATO-a i Evropske unije, što brane Kosovo i Metohiju i po tome se izdvajaju od svih ostalih, svi drugi tobožnji branitelji srpstva pominju jedino "Kosovo" a Metohiju zaboravljaju, govore o nemenjanju Ustava Republike Srbije, mogli su da prevaziđu međusobnu surevnjivost i da zajednički nastupe na istoj listi. Tako bi se izbeglo gubljenje glasova onih koji eventualno ne ispune prag od 5% glasova kao cenzus za ulazak u parlament. 

Isto tako, lideri ovih političkih činilaca bi iskazali smernost, što je nasuprot gordosti glavna hrišćanska vrlina, i pokazali bi svojim biračima, ali i onim zlonamernim, da su ozbiljna politička snaga i da se moralom i ljudskim vrednostima zbilja izdvajaju od ostalih konkurenata. Baš onako kao što inače i tvrde. No, reči su jedno, a dela su uvek nekako po strani!

Ono što je takođe slično kod DSS-a i Dveri je pomalo konspirativno delovanje. Nema ih mnogo u javnosti, nema prevelike aktivnosti, bar one koja ne košta previše. Ako zbog nedostatka novca (opravdano, jer nisu u pitanju stranke na srcu "Zapadnim demokratskim pokroviteljima", pa nema ni demokratskih dolara ili evra), sledstveno tome nema reklama na nezavisnim televizijama, plaćenih oglasa u štampi, velikih reklamnih plakata i slično, ali bi mogli aktivisti stranaka da pozovu telefonom, da posete građane, da popričaju s neodlučnima, da pojasne za šta se bore i zalažu, i slično. Moguće da bi takve delatnosti i dale nekakav rezultat? Pogotovu što i druge političke grupacije baš tako nastupaju.

Ovako se čini da DSS i Dveri deluju u ilegali i samo njihove perjanice tu i tamo na televiziji kukumavče. Te nisu ravnopravno zastupljeni, te Šiptari ih vređaju time što ih ne pustaju na Kosovo, ono im fali, ovo nije u redu! Javni servis nema isti aršin za sve. Ili druge televizije. Ko je glavni, njemu se povlađuje. U Srbiji je tako, i nema potrebe za kuknjavom. A što se tiče Šiptara i Tačija, pa oni ni Dačiću nisu naklonjeni, iako svakodnevno pregovaraju i rukuju se. Samo što ne idu jedan drugome na slavu, to jest Bajram, Nobelova nagrada ih čeka, pa opet im Ivica ne valja, ma ni Krkobabića ne mirišu, a ne neke što Tačija nazivaju banditom ili mu državu ne priznaju. Sloboda se ne dobija, već se osvaja. Tako i ravnopravnost u izbornoj trci. Uvek je važilo da su pravila malo bolja za neke, za omiljene opozicionare podnošljiva, a za one na suprotnoj strani, zna se! To je tako. Izbori se, pa onda postavljaj pravila. 

I jedna nesmotrenost kod napred označenih stranaka. Nemaju razumevanja za manjine. Eto, žale se Dveri da Šiptari u Bujanovcu i Preševu ne plaćaju struju, pa ne treba ni Srbi da je plaćaju. Ovo nije u redu. Srbija teži ulasku u Evropu. Želimo evro-atlantske integracije. Šiptari su bar za sada još uvek manjina u Srbiji. Manjine treba da imaju veća prava od većinskog stanovništva. Ne treba da plaćaju struju, vodu, saobraćajne prekršaje... Ništa. Svima treba dati pravo na jezik, na prevodioca pred sudom, pred organima uprave, kod lekara. Eto, Bošnjaci ne razumeju srpski jezik i ne može da im se sudi bez prevodioca. Takođe Hrvati imaju ista prava. Ali, šta je s Crnogorcima, s Piroćancima, Crnotravcima? Kada će oni dobiti svoj zvanični jezik i pravo na prevodioca? O tome bi trebalo povesti računa u narednom periodu!

Miodrag Tasić